Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM
Десетогодишњица погибије пилота пуковника Миленка Павловића, који је у борби са вишеструко надмоћнијом авијацијом НАТО-а на небу изнад Ваљева 4. маја 1999. године страдао, обележена је јуче у Ваљеву. Тог дана пре десет година, око 12 часова, команди 204. ловачко-авијацијског пука у Батајници на чијем челу је био Павловић, јављено је да већи број НАТО авиона иде према Ваљеву, са намером да изврши нова разарања. Команду да полети добио је један од млађих пилота, међутим Павловић је телефонском везом наредио да се млађи колега задржи и уместо њега он је сео за команде „мига 29” и полетео у правцу Ваљева и свог завичаја.
Одмах после узлетања приметио је да му се покварио генератор наизменичне струје тако да је остао без радара, што га није деморалисало нити довело у искушење да се врати у базу. На небу се упустио у неравноправну борбу против 16 непријатељских авиона. Неустрашивошћу и ретко виђеним маневрима, које је тог дана посматрало више Ваљеваца, у једном моменту успео је да натера неколико непријатељских авиона у бег, али око 12.30 часова био је погођен са три ракете.
Остаци његовог авиона пали су у село Петница код Ваљева. Пуковник Павловић сахрањен је 6. маја 1999. године, у легенду је отишао у 40. години оставивши иза себе два сина, супругу и родитеље.
Б. Н.
Храбри Икар из ваљевске Подгорине

Ваљевци су 4. маја 1999.године, упркос сиренама које су огласиле опасност после атака НАТО бомбардера на "Крушик", у по бела дана, непун сат иза тога били сведоци ваздушне битке на небу изнад града. Када је било јасно да једна летелица пада захваћена пламеном, аплауз се разлегао градом. Локална ВТВ и радио станице објавиле су да је срушен агресорски авион. Недуго затим, радост је заменила туга. Градом је прострујала вест да је оборени авион био "миг 29" РВ ВЈ. У њему је погинуо, и то се брзо сазнало, потпуковник Миленко Павловић (40), командант ескадриле (авијацијско-ловачког пука), Ваљевац пореклом.
Миленко Павловић је рођен у Горњем Црниљеву код Осечине, селу на питомим обронцима Влашића, најлепшем ваљда у време кад малина и шљива зрију. Ту је завршио четири разреда, потом основну школу у Осечини. Ђак Војне гимназије био је у Мостару, питомац Ваздухопловне војне академије у Подгорици, Пули и Задру.
Од 1982. године службовао је у Батајници. Два пута ванредно је унапређиван у мајорски и чин потпуковника.
Био је ожењен Славицом, имају синове Срђана (завршио први разред гимназије) и Немању (у септембру ће поћи у четврти основне). Породица Павловић живи у 62. блоку на Новом Београду, у Нехруовој улици. Пилот Миленко није ни међу одликованим, ни међу унапређеним (макар постхумно) припадницима ВЈ.
У Ваљеву ће, сва је прилика, добити спомен обележје "примерено величини његовог херојског дела", како су рекли одборници СПО - предлагачи одлуке. Могуће и улицу, за шта се на страницама недељника "Напред" залажу југословенски комунисти из ОО у Ваљеву. И у Осечини ће једна улица носити Миленково име, уверавају нас његови земљаци.
У телефонском именику ваљевског краја на име Миленка Павловића, у Горњем Црниљеву, води се телефон 58-101. Јавља се Милета, пилотов брат од стрица. Сазнајемо да у заједничком домаћинству живе Миленкови родитељи Радмила и Милорад са Милетиним Спасенијом и Живорадом. Миленко има брата Милоја, Милета сестру Гордану. "Једна смо кућа", каже Милета.
Ваздушна борба над Ваљевом 4. маја, трајала је седам-осам минута. Потпуковник Павловић је, изгледа, тражио да лети и "брани своје Ваљево" иако је читав претходни дан "провео у кабини". Упао је, према свему судећи, у заседу четири НАТО бомбардера. Није устукнуо, колеге су причале да су на радио вези последње речи хероја минулог рата биле: "Имам их, имају и они мене...". У борби нерава, у неравноправном обрачуну, непријатељске ракете су Павловићев "миг 29" погодиле два пута. Није успео, или можда није желео да се катапултира. Његова летелица, са којом је чуда, од којих је гледалишту застајао дах, чинио и на аеромитинзима, сручила се у башту Марковића у Петници. Несрећа је зближила Павловиће из Црниљева и Марковиће из Петнице.
Народ Подгорине о Миленку већ прича легенде. Кажу да му је највећа неостварена жеља била да надлети Авиано у Италији. "Само да им покаже...". Да је, јурећи се по небу са НАТО пилотима, успео да походи Тузлу и на аеродрому "ршум направи"! Неспорно је да је свој крај неизмерно волео. Колико су само пута његови Подгорци по ливадама падали када их је поздрављао у ниском бришућем лету за тренутак одступајући од "правила службе" и строге војничке дисциплине.
Колико га је народ Подгорине волео, посебно његови земљаци из Црниљева, сведочи и податак да многи домаћини, међу њима и Божа Јовановић Кесер, нису славили крсну славу Ђурђевдан. Тога дана, на Бежанијском гробљу, сахрањен је потпуковник Миленко Павловић, пилот Ратног ваздухопловства ВЈ, смели Икар подгорски, добри човек, јунак који за слободу домовине и напаћених сународника није жалио ни свој "живот".
Б. Вићентијевић
19. Јул 1999.