Шуме је штите од ветрова, а кажу да се магла никада није спустила на ову оазу зеленила и чистог ваздуха. Јединствена је и по броју извора лековите воде, а пре свега, због гејзира, чији стуб достиже висину од осам метара, а температура воде је 71 степен. Капљице које се распршују унаоколо имају пријатну, константну температуру, па је под овим огромним природним тушем и лети и зими много купача. Гејзир је избио приликом бушења земљишта средином прошлог века, а поред њега је и један повремени гејзир, који топлу воду избацује на сваких десет минута.
У Сијаринској бањи, на мање од километар дужине, има 18 извора минералне воде, температуре од 32 до 72 степена Целзијуса. Свако врело има своју температуру и физичко-хемијски састав воде, чија лековитост се користи за разна гастро обољења, као и коштаних и психичких болести. У терапији се, поред воде за купање и инхалирање, користи и радиоактивно-сумпоровито блато.
Извори лековите воде у данашњој Сијаринској бањи познати су још из доба Римског царства, а да је и у средњем веку ово место било посећено, сведоче остаци цркава. По свему судећи, турски освајачи су највише користили ове природне благодети, јер из тог времена датирају остаци зиданог купатила и још неких бањских објеката.
Последњих година, од половине јула до славе Свети Илија, другог августа, у Сијаринској бањи се организује занимљив културно-забавни програм назван Гејзирске ноћи. Најлепши догађај је колективно венчање младих парова крај гејзира, јединог у континенталном делу Европе.
Јелена Глигорић