Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM
Сијаринска бања која је позната по јединственом гејзиру топле воде у Европи, могла би да добије хотел са четири звездице који би финансирао један брачни пар из Русије. Локална власт у бањи, на југу Србије, сматра да то може да буде подстицај за улазак страног капитала у овим кризним временима.
Србија има 39 бања и око 400 извора минералне воде и позната је као земља лековитих бања. Хотелски капацитети у овим срединама често не задовољавају високе европске стандарде услуга, па је став Министарства економије и регионалног развоја да се излаз тражи проналажењем респектабилних, стратешких инвеститора. Овај ресор ће, истиче се, подржати и добре приватне инвестиције. Руси су већ купили земљиште и ускоро се очекује почетак радова. Планирано је да за две године Сијаринска бања добије хотел са 300 лежајева и свим оним садржајима који ће овом објекту донети четири звездице.
Сијаринска бања је око 300 километара јужно од Београда, окружена густом храстовом и буковом шумом у долини реке Јабланице, а у подножју планине Гољак.
Шуме је штите од ветрова, а кажу да се магла никада није спустила на ову оазу зеленила и чистог ваздуха. Јединствена је и по броју извора лековите воде, а пре свега, због гејзира, чији стуб достиже висину од осам метара, а температура воде је 71 степен. Капљице које се распршују унаоколо имају пријатну, константну температуру, па је под овим огромним природним тушем и лети и зими много купача. Гејзир је избио приликом бушења земљишта средином прошлог века, а поред њега је и један повремени гејзир, који топлу воду избацује на сваких десет минута.
У Сијаринској бањи, на мање од километар дужине, има 18 извора минералне воде, температуре од 32 до 72 степена Целзијуса. Свако врело има своју температуру и физичко-хемијски састав воде, чија лековитост се користи за разна гастро обољења, као и коштаних и психичких болести. У терапији се, поред воде за купање и инхалирање, користи и радиоактивно-сумпоровито блато.
Извори лековите воде у данашњој Сијаринској бањи познати су још из доба Римског царства, а да је и у средњем веку ово место било посећено, сведоче остаци цркава. По свему судећи, турски освајачи су највише користили ове природне благодети, јер из тог времена датирају остаци зиданог купатила и још неких бањских објеката.
Последњих година, од половине јула до славе Свети Илија, другог августа, у Сијаринској бањи се организује занимљив културно-забавни програм назван Гејзирске ноћи. Најлепши догађај је колективно венчање младих парова крај гејзира, јединог у континенталном делу Европе.
Јелена Глигорић