Код пасивног пушења смањена је исхрана ткива кисеоником. Уз то дечји имунолошки систем је слабије развијен и теже може да се супротстави штетним утицајима. С друге стране, када почну да се гуше од дуванског дима, мала деца не могу да се окрену и напусте просторију у којој се налазе, а још мање могу да кажу одраслима да престану да пуше у њиховој близини.
Излагање пасивном пушењу утиче на већу учесталост појаве астме, која је данас најчешћа хронична болест дечјег доба.
Деца пушача иначе чешће имају кашаљ и шкрипање у плућима од деце непушача. Постоји мала, али битна редукција и у капацитету плућа.
Однедавно се тврди и да пушење мајке повећава ризик од изненадне смрти дојенчета. Дојенчад и деца која су изложена дуванском диму имају повишен ризик од појаве инфекција доњег дисајног система, као што су упала плућа и бронхитис.
Она имају и повишен ризик од инфекција средњег ува, учесталије упале крајника, као и друге тешке инфекције. Пасивно пушење успорава физички раст најмлађих а описано је и као узрок промене липидног профила адолесцената. У неким студијама је изнето запажање о повећању укупног холестерола и промени односа доброг и лошег (ХДЛ и ЛДЛ) холестерола чиме може да се објасни повећан ризик болести срца.
Развој рака у одраслом добу, према неким истраживањима, повезује се с појавом леукемије и лимфома, и то уз податак о пушењу мајке до дететове десете године.
Описане су и промене у понашању, односно поремећаји понашања, хиперактивност и смањена пажња, па чак и тешкоће с говором. Деца пушача су касније у школи имала слабији успех, као и ниже резултате на тестовима когнитивних способности.
Деца пушача имају веће шансе да и сама постану пушачи па да на тај начин додатно угрозе своје здравље.
Пасивно пушење је опасно и за развој бебе у трудноћи. Материје из дима могу да прођу кроз постељицу и уђу у крвоток фетуса који се развија. Никотин убрзава рад срца бебе и може да успори развој плућа и дисајних путева, угљен-моноксид смањује снабдевање кисеоником што смањује тежину бебе на порођају.
Пушење труднице је повезано и с преурањеним порођајем и побачајем. Оно може да оштетити имуни систем бебе у развоју што је после чини осетљивијом на болести.
А ако мислите да сте своје малишане од штетног утицаја дуванског дима заштитили тиме што редовно луфтирате просторију у којој пушите, знајте да није довољно отворити прозор и пустити свеж ваздух унутра. Токсичне материје из дима не нестају. А чак и после гашења цигарете дим остаје у коси, кожи, зидовима, тканинама, теписима, намештају и играчкама.  Дете које борави у просторији где се иначе пуши, изложено је штетним последицама дуванског дима и када је цигарета угашена.
Када се све узме у обзир, најбоље решење је да престанете да пушите. Све је више ограничења која пушачи морају да поштују, а све је већи број обољења која се доводе у везу са штетним утицајем ове лоше навике на здравље.
Д. Павићевић