Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM
На данашњи дан, пре тачно три деценије у 7 сати и 20 минута Црну Гору је погодио разорни земљотрес јачине 7,2 степена Рихтерове скале.
Земљотресу, чији је епицентер био у Јадранском мору, између Бара и Улциња, погинула је 101 особа, између 500 и 1.000 је повређено, а најмање 100.000 људи је остало без домова.
Дрхтање тла трајало је кратко, али су последице биле катастрофалне.
Највише је страдало Црногорско приморје, већина хотелских капацитета, велики број стамбених и привредних објеката, а знатне штете претрпела је и пруга Београд-Бар и многи путеви. Значајна штета направљена је на културно историјским споменицима концентрисаним у приморском појасу.
Три деценије од разорног земљотреса који је погодио Црну Гору има особену симболику и готово се подудара са катастрофом када је почетком овог месеца, на другој обали Јадрана, у Италији, у такође разнорном земљотресу погинуло око 300 људи, а преко 100.000 је остало без крова над главом.
Скадар трусно подручје
Тим поводом, као и најавом да ће Албанија и Хрватска крајем месеца потписати споразум о градњи нуклеарне електране код Скадра, грађевиснки стручњак и директор некадашње Дирекције за изградњу Бара Чедомир Чејовић упозорио је на опасност градње таквог објекта на трусним подручјима.
"Скадар, са читавом околином, спада у подручје високе сеизмичке активности. У каталогу земљотреса забележени су разорни земљотреси на том подручју. Сматра се да је народно памћење о земљотресима управо забележено у чувеној песми о зидању Скадра на Бојани, којег људи дању граде, а виле ноћу разграђују", навео је Чејовић.
Чејовић је упозорио да је недопустово да се на таквом подручју подиже нукларна електрана.
"Наше приморје је свега 30-ак километара удаљено од тог подручја. Сваки инцидент, збрисао би читаве градове са географске карте. Скадарско језеро, и без инцидента, било би угрожено радом електране, јер би се његова температура повећала за неколико степени. То би, сматра се, уништило биљни и животињски свет језера", тврди Чејовић.
Највећа помоћ из Србије
Олакшавајућа околност за Црну Гору била је тадашња заједничка држава Југославија, јер је уз велику помоћ свих република успела да уништено убрзо обнови.
На челу тадашњег Републичког фонда за обнову продручја страдалог од земљотреса био je Илија Поповић. Његов син Предраг Поповић каже да и данас постоји сведочанство о великој солидарности свих југословенских република.
"Радило се о огромним средствима. Ту су биле у питању милијарде и милијарде америчких долара помоћи. Преко 60 посто је отишло на терет Србије, а остатак на терет осталих република чланица, с тим што су мање давале оне чланице које су биле мање развијене. О свему томе постоји комплетна документација у Архиву".
О тадашњој југословенској солидарности сведоче и грађани Подгорице.
"Цијела бивша Југославије је помогла Црној Гори, приморју особито", "На аеродром Подгорица су тада слијетали авиони и баш је била велика помоћ. Не само цијеле Југославије него и читавог свијета. Нијесу могли чак неки авиони ни да слете због великог броја тих авиона. Ја сам радио на аеродрому па сам хеликоптером долетео у Бар. Видио сам панику, разрушене куће...".
"Дрмало је са свих страна. Бар је страдао, хотел "Агава"... И села црмничка су била разрушена. Котор је био највише уздрман".
РТС