Првог априла 1941. године, у очекивању почетка рата, све је било спремно за евакуацију. Књижни фонд је био спакован у сто педесет сандука, рукописи посебно у тридесет осам, од којих је сваки био тежак осамдесет килограма, док су стари часописи били смештени у двадесет два сандука. Тадашњи министар просвете трећег априла 1941. године забранио је евакуацију просветно-културних установа Београда, па и Народне библиотеке, али је наредио да се све драгоценоси склоне у подрум, што је и учињено. Зграда је погођена запаљивим бомбама 6. априла 1941. године у шеснаест часова и изгорела је до темеља, рекао је директор Народне библиотеке Србије Сретен Угричић, на месту где се некада налазила ова значајна институција културе.
„Као народни музеји и народна позоришта, и националне библиотеке су имале задатак да постану храмови патриотске религије“, рекла је др Дубравка Стојановић и додала: “ Националне институције чији се настанак везује за 19. век, имале су задак да конструишу сећање нације и да се укључе у стварање традиције. У то време, ниво писмености је био врло низак. Први српски студент је отишао на универзитет у иностранство тек 1842. године, десет година по стварању Народне библиотеке,“ истакла је др Дубравка Стојановић, причајући о улози Народне библиотеке у модернизацији српског друштва. Нова зграда у којој се и данас налази Народна бибилиотека Србије, свечано је отворена 6. априла 1973. године. 
Тихана Павићевић