Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

Србија није подржала забрану касетних бомби

2009.03.10
„Веома сам разочаран што Србија није потписала Конвенцију о касетној муницији, први међународни документ који потпуно забрањује производњу, употребу, продају, куповину, трансфер и складиштење касетних бомби. Очекујем од председника Тадића да покаже лидерске квалитете и одлучност, и као Гордон Браун, премијер Велике Британије, који је одбацио аргументе тамошњег Министарства одбране за задржавање тог наоружања, укаже нацији на то да не постоје валидни разлози за одлагање. Србија је била лидер у процесу израде тог важног споразума, а сада је једина од држава бивше Југославије која га није потписала. Толики заокрет за мене је мистерија и тражим од српске владе да објасни овај погрешни потез”, био је изричит Томас Неш, координатор Коалиције против употребе касетне муниције, на јучерашњем представљању првог извештаја о утицају неексплодираног касетног наоружања у Србији.
Како је он нагласио, нашој земљи ова конвенција треба, јер би као потписница имала право на помоћ од земаља које су је бомбардовале, а потписале су споразум. То би подразумевало помоћ при уклањању заосталих бомби, али и подршку жртвама. Муниција која још постоји у Србији застарела је и неупотребљива, оценио је Неш. Нико је у региону нема, па ни за нас не представља одбрамбену меру. Уједињене нације позвале су земље које до сада нису потписале конвенцију да то учине у Њујорку 18. марта, па ће Србија, по речима Томаса Неша, имати нову прилику да то учини.
Публикацију о касетним бомбама, прву у свету која се односи на једну земљу, израдила је регионална канцеларија невладине организације „Норвешка народна помоћ”, средствима норвешког Министарства иностраних послова. Извиђачи „Норвешке народне помоћи”, користећи податке штаба НАТО-а, невладиних организација и Републичког центра за разминирање, током новембра прошле године обишли су свих 105 зона деловања НАТО авијације на којима је употребљено више од 37.000 комада касетне муниције, која је у Србији убила или ранила 191 лице.
Маја 1999. рањен је и Нишлија Дејан Дикић:
– Свака особа која је доживела несрећу осећа снажан страх да ће остати заборављена. Ја, нажалост, имам осећај да сам заборављен од рођене земље. Волео бих да Србија потпише и ратификује споразум, направи јасан национални план како да га спроведе у дело и стави касетне бомбе на сметлиште историје – објашњава Дикић.
Већину бомби је након рата уклонила војска са Цивилном заштитом, али је деконтаминација углавном била површинска. Истраживачи су проценили да се 2.547 комада неексплодиране касетне муниције, типова БЛУ 97, МК 1, МК 4 и МК 118, још налази између 20 и 70 центиметара под земљом. Сумњива површина под бомбама је 30,7 квадратних километара, а претпоставља се да коначна територија коју треба очистити заузима око 15 квадратних километара. Према налазима извиђача, око 162.000 људи живи у контаминираним заједницама, од чега око 88.000 грађана у непосредној близини недемонтираних бомби. Муниција је заостала у општинама Црвени Крст, Куршумлија, Бујановац, Прешево, Сјеница, Краљево, Брус, Медијана, Гаџин Хан, Стара Пазова, Владимирци, Лепосавић, Сопот, Рашка и Кнић.
Тереза Бојковић

Ауторска права Радио Оаза 2026