- Војници и официри Уједињених нација нису били ни адекватно наоружани, нити их је било довољно да могу да зауставе било који напад. Ипак, наша интервенција је спасила известан број живота српских војника. Обавестио сам све, па чак и босанског председника Алију Изетбеговића, да конвоју могу да пружим само пратњу, али не и заштиту. Он ме је уверавао да ће гарантовати безбедност конвоја кроз територију коју су већ заузеле његове снаге. Рекао ми је дословно: „Генерале Мекензи, имате моју реч и реч нашег војног команданта“.
* Ипак су вас преварили, јесте ли икада поуздано сазнали ко је наредио напад на колону?
- Потпредседник Ганић је у интервјуима указао да ништа није знао о евакуацији војске, која је „селила читаве бараке“. Говорио је да је у конвоју требало да буде само неколико возила. У ствари, он је био у нашем (УН) штабу, у згради ПТТ, када сам све извештаје слао генералу Мориону. Он мора да је био свестан свега и да је знао.
* Како бисте се данас поставили, да се којим случајем нађете у истој ситуацији, на истој дужности?
- Учинио бих исто, у интересу заштите људи и смиривања ситуације.
* Ваше сведочење о Добровољачкој, наишло је на неразумевање бошњачких власти у Сарајеву. Јесте ли због тога имали проблема?
- Моје сведочење о Добровољачкој само је оснажило анимозитет бошњачких власти према мени. У то време на мене су били љути и бошњачки Срби, закључили су да нисмо обезбедили конвој како треба. Кажем вам: било је јасно да је са шачицом слабо наоружаних мировњака који су имали тек неколико шаржера муниције, било је немогуће заштитити их.
* Очекујете ли можда позив из Београда да будете сведок у поступку Добровољачка. Уколико до таквог позива дође, да ли ћете се одазвати?
- Уколико до тога дође, морао бих да потражим правни савет, као о свему што је повезано са мојим боравком у Сарајеву.
СРПСКИ ПЛАЋЕНИК
Због објективног извештавања о почетку сукоба у Сарајеву, бошњачка страна је генералу Мекензију приписала да је „српски плаћеник“. Његово име преформулисали су у онај „Мекензовић“, а покушали су и да оптуже да је учествовао у силовању бошњачких жена. Али, све се завршило на лажним сведочењима, која су се протурала кроз медије.
Милена Марковић
Коментари
Један коментар:
Студент МФ
Студирао сам Машински факултет у Сарајеву на енергетском смеру. Ејуп Ганић ми је био професор. Испричаћу вам један догађај.
Место: Сарајево, БиХ; време:1989.год. ,време "братства и јединства". Да упишем четврту годину студија остао ми је био још испит код Ганића. Озбиљно и темељно сам се припремао за тај испит и био врло задовољан како сам урадио писмени део. Али, мог имена није било међу оним који су положили. Збуњен и забринут одем до кабинета професора, на "рекламације". Чим сам се представио, његово лице се развукло у циничан осмех. Пронађе он мој рад и показујући прстом на мој ЋИРИЛИЦНИ потпис рече:" У Босни и у машинству у употреби је латиница!! Изађите напоље!!!" Изгубио сам годину,али и илузију да је Југославија одржива творевина. Врхунац ироније ће се десити 1990., када је на првим вишестраначким изборима у БиХ, као високи функционер "Странке ЈУГОСЛОВЕНА" наступао Ејуп Ганић!?!?!?
РТС