Увек је спреман да објасни порекло свог упорног трагања за истином.
- Још у детињству, постављао сам себи питање зашто су у америчким филмовима Индијанци увек лоши, а каубоји добри момци.
Одговор на то питање било је од суштинског значаја за мене, будући да сам и сам, са мајчине стране, индијанског порекла. Често ме питају да ли сам у неком сродству са Србима, или сам можда ожењен Српкињом, а ја им одговарам да немам никаквог личног разлога да волим Србе, али волим истину и борим се за правду.
Књиге Скот Тејлора су бестселери. Оне у значајној мери омогућавају да се истина о Србима као унапред одређеним жртвама у последњим балканским ратовима сазнаје и шири у свету, пре свега у Северној Америци.
Будући да га бије глас независног ратног репортера који догађаје приказује на други начин од уобичајеног, интересовали смо се да ли је имао проблема да нађе доброг издавача за ову своју књигу.
- Све мање имам таквих проблема. Напротив, издавачи се интересују за моје извештаје из земаља захваћеним ратном стихијом и неизмерним и неоправданим људским патњама. У почетку су моје виђење ратне драме тумачили више као моју фантазију, претеривање, склоност да политички обојим и драматизујем ратну ситуацију и догађаје, Али што време више одмиче све више се уверавају да ја не претерујем описујући стање хаоса на ратним подручјима. Данас је јасно да се произведени хаос, изазивањем нереда и ископавањем ратних секира не може смирити, да свет постаје све несређенији и хаотичнији. Моје анализе ратних попришта све се озбиљније изучавају.
Мемоарску књигу Unembedded саставио је на основу раније објављених својих шест књига, као и из текстова који су се појављивали у часопису Есприт де Цорпс. Прошле године је обележено двадесет година како Скот Тејлор издаје и уређује овај часопис, укупно 194 броја. У књизи су изнети детаљи о злочинима над српским цивилима у Медачком џепу, у операцији "Олуја", о ратним страхотама у Босни, а посебно о страдању Срба на Косову. Неке своје ратне доживљаје морао је да редуцира, као напр. путовање у Камбоџу и Арзабеџан, а искуство на првој линији фронта у Македонији морао је, по налогу издавача, сасвим да изостави, као и своје искуство са Арктика. Али је зато преузет текст о криминалу и корупцији у канадској војсци, из раније објављене књиге која је наисла на велики одјек канадске јавности и медија.
У канадској штампи, у великом броју познатих листова и часописа, у којима објављује своје текстове, Тејлор ужива репутацију меродавног војног аналитичара за шта је добио многобројна признања и награде.
Скот Тејлор је увек у право време на правом месту. А у марту ове године, то је Србија и српска заједница у Канади.
Скот ће бити са нама 24. марта, да се чује и забележи његов протест поводом десет година НАТО бомбардовања. Већ је позван, заједно са Џ. Бисетом, у Монтреал на тај дан, а можда ће стићи и у Београд. 
Катарина Костић