Владислав Рибникар је после ИИ св. рата, јануара 1952. године поново покренуо лист. На челу редакције био је Коста Степановић. Кроз деценије шефови „забаве и поуке и неговатељи чистог и једноставног језика” били су Богдан Поповић, Стојиљко Стојиљковић, Никола Лекић, Живорад Стојановић, Раде Шошкић, Влада Булатовић Виб и Дарко Рибникар. Последњих двадесет година уредник „Забавника” је Зефирино Граси. Какав бисерни низ...
Великани који су створили „Забавник” установили су традицију изузетних сарадника. Око недељника и данас има више професора универзитета, академика, лингвиста и свезнара него на многим факултетима који се муче са акредитацијама.
Према њиховим уверењима, „Забавникова” мисија остаје да своје читаоце напаја занимљивостима из свих сфера духа, прилагођене радозналим лаицима. Новости из света, несвакидашња дешавања, теме из историје, музике, спорта, биљног и животињског света, савремених технологија и стрипа никад доста! Обиље куриозитета и ризница „блесавих” знања, уз дозу пробраног стрипа, генерацијска је лектира.
Забавник је, заправо, био и остао лист једног сиромашног друштва и непобеђених сањалица. Лично сам срећан што сам у скромности те прославе видео председника Србије и онолики број мени важних људи како искрено деле радост слављениковог одолевања.
Учинило ми се, можда и грешим, да сам у гужви спазио Цицу Миливојевић и Кринку Виторовић, моје давне уреднице у тим новинама, у послу ширења истог осећања. Ено и непоновљивог Саше Дудуковића, сјајног професора Технолошког факултета који је више држао до писања о грчкој митологији у „Забавнику” него до научне славе коју је уживао у свету и професуре по великим америчким факултетима.
Петар Поповић