Говорећи о изумирању језика уопште и све већој "навали" енглеског, проф. Клајн сматра да је српски угрожен у мери у којој су то и други језици. Опасност прети чак и језицима са великом традицијом, француском, италијанском, немачком.
"Сматрам да ипак није вероватно да ћемо доћи до једнојезичне цивилизације", рекао је Клајн, наводећи да енглески треба да буде језик за међународно споразумевање, а не да потисне националне.
Језичка (не)култура
Клајн, професор Филолошког факултета Универзитета у Београду, подсећа и да је ниво језичке културе и писмености веома слаб, означивши медије као главне кривце за то.
"Мислим да је то кривица медија, пре свега електонских, јер они у данашњем свету имају знатно већи утицај на општу језичку културу, на народне масе, него школе и књижевност". Клајн сматра да није нормално и да велики део телевизијског програма буде заузет преносом скупштинских заседања, суђења у Хагу, спортских манифестација, јер кад се све то сабере не остаје времена за образовни програм.
Говорећи о утицају других језика, Клајн је подсетио да је то појава која је раширена у целом свету и да не можемо да јој се супротставимо.
Код нас срећом није много развијен пуризам - отпор према страним речима и више отпора изазивају неприродно створене кованице, него стране речи, рекао је он, указујући да смо видели како изгледају хрватске нове кованице, које смешно звуче.
"Треба да се трудимо да не употребљавамо стране речи без потребе, против тога се треба борити и подсећати да домаћу реч, макар и давно усвојену, не треба замењивати енглеском, само зато што је то у моди".
Коментаришући исквареност језика, нарочито код младих, он је подсетио да је омладина под утицајем телевизије и да не чита обавезну литературу, класичну књижевност.
"Требало би инсистирати на томе, јер млади не знају основне ствари из националне историје, светске традиције, културе уопште, религије. Све им је то непознато, а све знају о компјутерима, мобилним телефонима", подсетио је Клајн, истичући да би школа ту морала активније да делује.
Млади имају увек неки свој жаргон, сленг, то није велика опасност јер су привремени и прођу, али треба у време док се још формира њихова језичка култура да науче основе српске традиције, оценио је он
Проф. Клајн је, говорећи о језичкој култури посланика у републичком парламенту, запазио да треба више бринути о њиховој општој култури, домаћем васпитању, пристојности, него о језичкој култури.
РТС