
На свечаној седници Матице српске у Новом Саду, поводом 183. годишњице рада, биће уручена престижна "Змајева награда" за поезију на српском језику за прошлу годину.
После одавања поште члановима Матице српске преминулим између две седнице, о главном добротвору најстарије установе српске културе Сави Текелији и његовом "Текелијануму" говориће доктор Радослав Ераковић.
Матица је основана 16. фебруара 1826. године у Пешти, а први задатак јој је био да обезбеди редовно излажење "Сербског лепотиса", покренутог две године раније.
"Летопис Матице српске" један је од најстаријих књижевних часописа у свету и у континуитету излази од 1824. године. Танак слој тадашње читалачке публике није могао да одржи часопис, а издавачу Константину Каулици прискочили су у помоћ релативно богати Срби из Пеште.
Потписан је уговор о оснивању "Дружества", а за првог председника изабран је адвокат Јован Хаџић. У помоћ су прискочили и покровитељи, Текелија и Јован Нако. Сава Текелија Матици је поклонио зграду, касније названу "Текелијанум", где је најпре било седиште те установе, а касније интернат за српске ђаке.
Матица је 1864. године пресељена у Нови Сад, у зграду добијену од добротворке Марије Трандафил, и од тада непрекидно, не рачунајући ратне периоде, делује као стуб српске науке и културе.
Питање статуса решено је посебним законом из 1992. године, према којем је Матица српска "јединствено и самостално књижевно, научно и културно друштво којим управљају њени чланови".
Поред "Летописа", Матица српска издаје и "Језик данас", шест различитих научних зборника и "Темишварски зборник" и ради у седам научних одељења.
Као посебна предузећа формиране су "Библиотека Матице српске" и "Издавачка делатност".
РТС