Делегација Владе Србије прихватила је такође у начелу тај предлог, али је остала при ставу да се не дозволи пролазак кроз земљу трупама НАТО-а и да међународне снаге на Косову буду под окриљем УН.
Друга рунда преговора о Косову, која је почела 15. марта у Паризу, завршена је после четири дана, такође неуспехом.
Државна делегација Србије и делегација косовских Албанаца потписале су 18. марта различите споразуме. Делегација косовских Албанаца потписала је споразум који су понудили међународни преговарачи, док је државна делегација Србије потписала сопствени предлог политичког споразума - Споразум о самоуправи на Косову и Метохији.
Ни у последњем покушају, 22. марта 1999, специјални изасланик САД Ричард Холбрук није успео да убеди тадашњег председника СРЈ Слободана Милошевића да прихвати споразум о Косову и размештање страних трупа у покрајини.
Неуспешне разговоре с југословенским председником пре Холбрука, имали су и међународни посредници за Косово Борис Мајорски, Волфганг Петрич и Кристофер Хил.
Два дана касније, 24. марта, НАТО је почео бомбардовање тадашње СР Југославије, што је после 78 дана резултирало повлачењем југословенских снага са Косова и успостављањем привремене администрације УН у покрајини (УНМИК).
Девет година касије, 16. фебруара 2008, Европска унија одобрила је слање на Косово мисије Еулекс, која би после прелазног рока преузела све надлежности од УНМИК-а.
Мисија ЕУ на Косову с почетним оперативним капацитетом почела је да делује 9. децембра прошле године.
Спорно војно присуство и референдум
У књизи "Пут у Рамбује" др Предраг Симић наводи да су спорне одредбе преговора биле војно присуство НАТО у Југославији и референдум на Косову после три године.
"Поглавље 7 носило је назив „Имплементација П" и углавном је садржавало војне аспекте. Није било достављено делегацијама са осталим деловима понуђеног документа на почетку преговора", наводи Симић.
"Пре разматрања ових питања, Кристофер Хил је отишао у Београд и са целокупним планом, укључујући и анексе о безбедности, упознао Слободана Милошевића, а сутрадан се са њим упознала и делегација у Рамбујеу.
У првом одељку Поглавља 7 „Имплементација II" речено је: „Позива се Савет безбедности УН да усвоји резолуцију по Глави VI Повеље, подржавајући и прихватајући аранжмане предвиђене овим поглављем, укључујући успостављање мултинационалних војних имплементационих снага на Косову. Стране позивају НАТО да успостави војне снаге и руководи њима како би помогле да се обезбеди придржавање одредаба овог поглавља. Оне такође поново потврђују суверенитет и територијални интегритет Савезне Републике Југославије".
Улога Уједињених нација и Савета безбедности била би, као што се види, да подржи формирање међународних снага на Косову за имплементацију споразума, а те снаге би, без учешћа и утицаја Савета безбедности, формирао НАТО, на позив преговарачких снага.
Српска страна се још пре Рамбујеа одлучно изјаснила против било каквог присуства међународних снага било где на територији Југославије, укључујући Косово.
Ангажовање Уједињених нација и посебно учешће Русије у војној имплементацији можда би ублажило тај проблем. Колико је познато, ниједна таква понуда није учињена", каже Симић.
Бета-PTC