
Црвени крст Србије, чијим посредством су само у протекле две деценије најугроженијим категоријама становништва допремљене стотине хиљада тона хуманитарне помоћи, обележава 133. годишњицу постојања.
Кроз мрежу Црвеног крста Србије, који има око 183 подручних канцеларија у којима је запослено 700 професионалаца и 60.000 волонтера, од почетка деведестих до 2004. године дистрибуирано је 650.000 тона хуманитарне помоћи.
Помоћ је стизала од међународних организација, а 1999. године и 2000. године у Србији је било више од милион корисника помоћи Црвеног крста.
Поред помоћи у несрећама, изазваним природним или људским фактором, спроводе се програми бриге о старима, превенције туберкулозе у одређеним срединама, акције добровољног давања крви и многе друге здравствено превентивне активности.
Примарни циљ - помоћ Србима на Косову и Метохији
Црвени крст Србије је основан 1876. године, на иницијативу војног лекара Владана Ђорђевића, ради збрињавања избеглице које су долазиле у Србију због Херцеговачког устанка, а и данас је примарни циљ те организације да помогне жртвама једног конфликта - Србима на Косову и Метохији.
Генерални секретар Црвеног крста Весна Миленовић изјавила је да се за децу са Косова, али и других угрожених средина организује боравак у одмаралишту у Баошићима, где имају прилику да учествују у музичким, новинарским и другим радионицама.
"Током протеклих година, посебна пажња, али и новчана средства усмеравана су становништву на Косову и Метохији, а посебно онима који живе у енклавама", навела је Миленовићева.
Црвени крст ће у наредном периоду, у сарадњи са Владом Србије, бити фокусиран и на обезбеђивање прехрамбених намирница за народне кухиње у Србији, које имају око 22.000 корисника у 58 градова.
Миленовићева је навела да се у оквиру Црвеног крста спроводи и програм бриге о старима, у коме учествује око 2.000 волонтера, који помажу старијим особама тако што прате њихово здравствено стање, а потом и настоје да их сместе у надлежне институције.
Поред те организације, у последњих неколико година у Србији је основан велики број хуманитарних фондација, а иницијативу за то покренуле су познате личности из јавног живота Србије.
Подршка председника Тадића
Миленовићева је истакла да су ефекти добротворних активности увек бољи када се ангажују познате личности и нагласила да ће и та организација у наредном периоду разматрати могућност да за своје акције ангажују неке од њих.
Према речима Весне Миленовић и председник Србије Борис Тадић подржао је напоре Црвеног крста на промовисању важности добровољног давања крви, јер је и сам давалац, а прошле године позвао је и друге познате личности да се укључе у активности Црвеног крста.
Када је реч о учешћу јавних личности у акцијама Црвеног крста, приход од смс порука у емисији "Генијални шоу" на ТВ "Авала", у коме учествују глумци, биће искоришћен за израду спота о борби против насиља над младима који ће реализовати та организација.
Миленовићева је додала да треба поштовати жељу славних људи да своје време ставе у функцију прибављања средстава онима којима су она потребна.
Поред хуманитарне фондације Владе Дивац, "Групе седам" коју су основали наши прослављени спортисти, Добротворног фонда "Катарина Ребрача", Фондација принцезе Катарине Карађорђевић, али и многих других, неретко се дешава да се неке од познатих личности укључе и у акције других организација, које имају за циљ побољшање свести код људи о значају решавања друштвених проблема.
Славне личности подстичу на хуманост
Оснивач Добротворног фонда, који се бави прикупљањем средстава и развијањем свести код људи о значају раног откривања рака дојке, позната манекенка Катарина Ребрача рекла је да су у акцијама тог фонда учествовале многобројне познате личности.
Реч је о Огњену Амиџићу, Милану Калинићу, Ашоку Муртију, Здравку Чолићу, Верици Ракочевић, Тијани Дапчевић.
Ребрача је додала да је један од разлога за позивање да учествују у акцијама, то што славне особе скрећу већу пажњу јавности на идеју која се промовише.
Према речима психолога Жарка Требјешанина, ангажовање славних у добротворним акцијама није "наш изум" већ светски тренд, где су јавне личности одавно почеле да се укључују у рад међународних хуманитарних организација.
"Шира популација воли да види одређене људе, не само због тога што су популарни, већ и због тога што имају нешто хумано у свом профилу", нагласио је Требјешанин, и додао да они на тај начин утичу сугестивно на људе који се због њих пре одлучују да помогну другима.
РТС