У том контексту, истичу аналитичари, новоформиране снаге представљају језгро будуће косметске војске, која ће, по свему судећи, на кратко бити под контролом КФОРА. Наиме, вештим правним формулацијама отворена је могућност да се већ за пет година преиспитају сва органичења за тешко наоружање, што практично значи да нове косметске снаге могу бити не само бројније, него и наоружане тешким наоружањем и хеликоптерима. Иза формулације којом се најављује учешће КСБ у мировним операцијама, крије се основни политички циљ Приштине – заокруживање државности Космета и улазак на мала врата, на међународну политичку сцену.
С друге стране, отвара се питање какав је интерес НАТО да директно учествује у стварању једне нове војске на Балкану. Аналитичари су сагласни у оцени да је он мотивисан не само геополитичким разлозима, него и људским ресурсима којима Космет располаже. Владе појединих западних земаља – чланица НАТО, чије трупе  учествују у операцијама у Авганистану, Ираку и другим кризним подручијима, све више имају проблема да пред својом јавношћу оправдају њихово даље ангажовање. Када се има у виду да се ствари на терену не одвијају у жељеном правцу, а притисак јавности расте, онда се јасно кристалише потреба да се ангажују иностране трупе.
Досадашњом дипломатском акцијом, Београд је осујетио настојања власти у Приштини, али и неких великих сила, да самопрокламована независност Космета добије формалну међународноправну потврду у УН и другим међународним организацијама. Инсистирајући да је стварање косметских безбедносних снага грубо кршење међународног права, а те снаге илегална и паравојна формација, српска дипломатија је у седишту УН и Савету НАТО започела дипломатску борбу за поништавање одлуке о формирању безбедносних снага у покрајини. Према мишљењу аналитичара то су праве и једине адресе којима Београд треба да се обрати. Међутим, пре шест месеци, када је НАТО донео одлуку да КФОР помаже формирање и обуку косметских снага безбедности, Србија је прекинула односе између Генералштаба и команданата КФОР, сводећи ту сарадњу на технички ниво. С обзиром на актуелну безбедносну ситуацију у региону, не чуди што се у домаћој политичкој и стручној јавности, поново отвара питање неопходности јачања властитог система одбране, подизања нивоа сарадње са међународним снагама на Космету, али и јачања билатералне војне сарадње са водећим западним земљама уз активније учешће Србије у програму НАТО- ПАРТНЕРСТВО ЗА МИР.
Ивана Субашић.