Предлог занемарује основне постулате задужбинарства и доброчинства, предлажући неке нове форме које нису блиске задужбинарима. Тако на пример, сасвим је супротно идеји задужбинарства да се законом одобри прављење задужбина, фондова и фондација без имовине, са намером да се тако основани фондови везују за државне фондове. Треба очекивати да ће се у јавној расправи о нацрту закона чија израда је под покровитељством Министарства културе отпочела крајем 2007. године, то питање избистрити и да ће српске задужбине наставити у духу своје традиције, јер задужбинарство у својој суштини представља имовину коју неко на најширој основи поклања другима на коришћење, али при томе и да је чува да би могла што дуже да траје, каже Андрејевић. Поред тога, постоје и фондације које по актуелном закону могу да оснивају државне организације и приватници, као и фондови који су углавном везани за приватне осниваче. Фондација и фондова има око 800, али једва да трећина ради, јер се обично по остварењу свог циља фондови гасе, иако остају уписани у регистар, рекао је Андрејевић.
Члан Радне групе за израду новог закона о задужбинарству, проф. др Владимир Водинелић, каже да ће после јавне расправе која траје до 3. фебруара 2009. године, о предлогу убрзо после тога изјаснити Влада и Скупштина Србије. Он подсећа да је први Закон о задужбинама донет 1879. године, али је после Другог светског рата задужбинарство замрло, а постојеће задужбине су национализоване и користиле су се у друге сврхе. Имовина задужбина, одузета после Другог светског рата, вратиће се ранијим власницима након усвајања Закона о враћању одузете имовине, каже Водинелић. Према његовом мишљењу, постоје две основне разлике између постојећег Закона о задужбинама донетог 1989. и предлога новог. То је да ће нови закон пружати много већи простор и сигурност за остваривање задужбинске идеје. Према његовим речима, по старом закону, само друштвено правна лица могу да оснују задужбину и то уколико им допусти државна администрација, док би новим, администрација могла само да региструје оснивање одређене задужбине или фондације. У будућем закону постојала би два облика задужбинарства – једно се зову задужбине друго фондације, док ће садашњи тзв. фондови морати да своју унутрашњу организацију прилагоде одредбама закона, рекао је Водинелић.
Јелена Симић и Јелица Тапушковић