Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

Данас се навршава 145 година од рођења Љубомира Љубе Давидовића, српског политичара који је деловањем и радом постао симбол једног времена. Љуба Давидовић био је оснивач Демократске странке.
Љубомир Љуба Давидовић један је од твораца Крфске декларације. После стварања Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, 1919. године постао је председник новоформиране Демократске странке. Те године изабран је и за председника Владе, а мандат за састав Владе му је поново поверен 1924. године.
Давидовић, кога су звали "Чика Љуба" или "Љуба Мрав" рођен је 1863. године, у време док се отомански барјак још вијорио на Београдској тврђави. Живео је на Врачару и био први српски политичар који се у потпуности школовао у Србији. Завршио је природни одсек на Филозофском факултету Велике школе и био је професор гимназије у многим местима у унутрашњости земље.
Био је и професор престолонаследнику краљу Александру Карађорђевићу, с којим је у време његове владавине, иако оштро супротстављен, нарочито његовој личној диктатури из 1929. године све до његове погибије остао у добрим личним односима.
За председника Народне скупштине изабран је 1905. године, а 1910. године  за председника  београдске Општине. Био је добровољац у Српско-бугарском рату 1885. године.

Тежећи великим променама, Давидовић је остао више упамћен као страначки вођа, а мање као државник.
Поред енергичних министара унутрашњих дела потеклих из његове странке, какви су били Божидар Максимовић-Кундак и Светозар Прибичевић, Давидовић је везивао за себе осећања која често обесмишљују позив политичара - волели су га чак и противници.
Три пута биран за министра просвете
Говорило се како су га људи "више волели него што су га поштовали, више га поштовали него што су му се дивили".
Као посланик Радикалне народне странке 1901. године са групом Љубе Стојановића, одвојио се од радикала због њихове коалиције са Напредном странком и примања октроисаног устава и основао са Јашом Продановићем Самосталну радикалну странку, за чијег председника је изабран 1912. године.
У три наврата биран је за министра просвете. Први пут изабран је на ту функцију у Влади Саве Грујића 1904. године. Други пут је ту функцију обављао од 1914. до 1917. године у влади Николе Пашића.
Те године прелази у опозицију у знак протеста због извршења смртне пресуде над осуђенима у Солунском процесу.
Трећи пут је за министра просвете изабран у Влади Николе Пашића и Стојана Протића 1918. године и на тој дужности је био до 1919. године.
Умро је 19. фебруара 1940. године, а у страначком вођству наследио га је те године Милан Грол.
Фондација Демократске странке данас носи Давидовићево име "Фонд за унапређење демократије Љуба Давидовић".
РТС