Потписник писма, епископ захумско-херцеговачки Григорије огласио се јуче саопштењем на сајту СПЦ у којем је потврдио аутентичност писма, али каже да је оно објављено без његове сагласности. Редови у којима се, између осталог, тврди да „у Цркви влада својеврсно ванредно стање” нису били намењени јавности, већ искључиво архијерејима СПЦ.
„Објављивање писма, које је интерног, а, у једну руку, и личног карактера, без наше сагласности, представља најгрубљу повреду нашег права на приватност”, стоји у саопштењу.
 Један од најмлађих владика који је помињан и као евентуални наследник патријарха Павла, епископ за кога се писало да наводно ужива подршку световних власти, у редовима који су доспели до јавности пише да се „манипулише са болешћу старог и немоћног оца што производи блокаду Цркве по свим питањима”.
– Нема проблема за који би се могло доказати да је настао због патријархове привремене спречености да у потпуности обавља своју дужност. Ниједан проблем у Цркви не настаје због патријарха Павла, због његове болести, него због оних који би да раде у његово име, онако како он не би чинио. Напротив, велика је благодат и за Српску цркву и за овај народ што има таквог духовног поглавара – прокоментарисао је Јован Јањић,црквени хроничар и новинар НИН-а, иначе аутор запажене књиге о патријарху Павлу.
Он истиче да о утицају српског патријарха сведочи и то какав је однос према њему имао блаженопочивши патријарх московски и целе Русије АлексијеДруги. Док је остале госте руски патријарх најчешће дочекивао у својој резиденцији у Даниловском манастиру у Москви, када је долазио патријарх Павле лично га је чекао на аеродрому.
– На последњем заседању Светог архијерејског сабора СПЦ, у Божјем присуству, одлучено је да патријарх Павле остане на својој дужности. Сваким даљим довођењем у питање тога што је једнодушно решено, нарушава се саборност, једна од основа на којима Црква живи – наглашава Јањић.
Питање избора новог патријарха протеклих месеци често је помињано у јавности, а изгледа да тачку на расправе није ставила ни одлука Светог сабора СПЦ. Сумњало се у аутентичност патријархове молбе да се повуче са места поглавара Српске православне цркве, а, као евентуални наследници, осим владике Григорија, помињани су и митрополит црногорско-приморски Амфилохије и епископ зворничко-тузлански Василије. Пишући о томе да постоји могућност да патријарха Павла на трону наследи неко од млађих владика, ко више иде у корак са временом и има боље везе са Западом, новинари су истицали да је један од могућих кандидата и епископ Григорије, за кога је писано да је у добрим односима са Милорадом Додиком, премијером Републике Српске. Неколико недеља пре јесењег заседања Светог архијерејског сабора 11. новембра, владика нишки Иринеј први је у јавности изјавио да патријарх Павле размишља о томе да се повуче са дужности. На дан када је почело заседање Сабора СПЦ, „Политика” је објавила текст још једног црквеног великодостојника који је, наводно, 2006. године, вршио притисак на патријарха Павла да поднесе оставку. Умировљени епископ Атанасије (Јевтић), кога је на захумско-херцеговачкој катедри наследио Григорије, написао је тада да је „истина само то да сам му (патријарху Павлу), у синовској љубави и поштовању, предао у руке смирено писмо савета, по Преображењу 2006. године, а пре октобарског Сабора у Жичи, као подсећање Старца на пример повлачења Светог Саве Жичког и Свесрпског. А и због његовог прихватања мојег (због ломљења врата себи) повлачења – по угледу на светог Григорија Богослова и Светог Саву”.
Јелена Беоковић - Вишња Дугалић