Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

Српски национални савет није формиран да би Србе у Црној Гори прогласио мањинским народом, нити да би делио православни народ на Србе и Црногорце, већ да би Срби остали Срби, на свом историјском простору. Све што је једна национална заједница кроз наводно демократску парламентарну борбу могла да изгуби то је изгубио српски народ у периоду вишестраначја, рекао је за „Политику” посланик Српске листе и председник Српског националног саветa Момчило Вуксановић.
Уставом Црне Горе у поглављу Заштита идентитета, у члану 79 и 80, први пут прецизирана су права припадника националних заједница, од гарантованог изражавања и чувања националне, етничке, културне и верске посебности, до оснивања Савета за заштиту и унапређење посебних права.
„Инсистираћемо да се продубе братске везе са српским народом у Србији и Републици Српској, јер је однос Србије према Србима у Црној Гори готово маћехински. Захтевамо да Србија поведе рачуна о својим сународницима у Црној Гори, јер је то њено право и обавеза”, рекао нам је Вуксановић.
Он каже да се дуго чекало на решавање статуса Срба „у демократској парламентарној процедури и сада је свакоме јасно да је то немогуће у оваквом политичком амбијенту прегласавања вештачки створене политичке већине у црногорском парламенту”.

„Савет хоће да Србима припадне њихов српски језик, повратак српских професора и српских читанки, медији, центри културе, симболи… Да будемо адекватно заступљени у државним институцијама, локалним управама, културним институцијама, месним заједницама…– појашњава Вуксановић.
Људи окупљени око Савета, бројни интелектуалци, универзитетски професори, доктори наука, писци, сликари, новинари на два недавна саветовања под називом „Како до заштите идентитета српског народа у Црној Гори” и „Шта је национални интерес Срба у Црној Гори” одбацили су тврдње да се формирањем овог савета српски народ хоће представити као мањински народ у односу на било коју другу националну заједницу, јер „попис је потврдио да у Црној Гори нема већинског народа, али му је власт у новом уставу ускратила право конститутивног народа”.
Одмах након усвајања новог Устава 2006. године, своје савете формирали су Албанци, Хрвати, Муслимани и Бошњаци, и започели борбу за уставом загарантована права, од језика у службеној употреби, увођења школских програма, наставе на матерњим језицима, до новина, радио и ТВ емисија. По истом основу пропорционалне заступљености у укупном броју становника Црне Горе, ове националне заједнице добиле су и одговарајући број места у извршној власти. Оснивање Српског националног савета као уставног и јединог законодавног тела које је законодавац именовао да представља Србе у Црној Гори нису подржале Народна странка, Српска народна странка и Народна социјалистичка странка, док се остале опозиционе странке нису јавно успротивиле оснивању. Странке српских радикала, Академска алтернатива, Вијеће народних скупштина и неколико посланика из Српске народне странке подржали су Српски савет, ушли у његове руководеће органе и тела.
Поcланици Народне странке Црне Горе Предраг Поповић и Драган Шоћ не прихватају да буду део српског савета у Црној Гори. Они истичу да не прихватају тврдњу да „Срби и Црногорци нису један народ” нити „вештачке поделе православног народа”.
„За НС Срби и Црногорци су један, недељив и државотворан народ у Црној Гори. Срби никада нису били , нити ће бити, мањина”, саопштили су они.
Публициста Рајо Војиновић, казао је за наш лист, да „Срби и Црногорци су данас један народ таман онолико колико су један народ Срби и Бошњаци”.
„Нема сумње да држава намерава да до краја затре српски идентитет, јер само тако може дугорочно да обезбеди сопствену стабилност и опстанак. Опозиционе странке у Црној Гори пројектоване да буду губитничке, и пуних 18 година обећавају смену власти, иако је и слепцу јасно да од тога нема ништа. Српско питање њих интересује само у мери колико на тој причи у конкретним случајевима могу добити изборних гласова и која ће од њих бити најача у опозицији – закључује он.
Новица Ђурић
Бројке по попису
Пописомиз 2003.године утврђено је да Црна Гора има 620.145 становника, од тога: Црногораца 267.669(43,16 посто), Срба 198.414 – (31,99 посто), Бошњака 48.184 (7,77 посто), Албанаца 31.163 (5,03 посто), муслимана 24.625 (3,9 посто) и Хрвата 6.811 (1,10 посто).