О пријатељским везама српског и француског народа кроз историју, постоје бројна сведочанства, која се могу видети и у Београду и у Паризу. У француској престоници, у Булоњској шуми, после Првог светског рата, подигнут је споменик краљу Петру И, једна авенија носи његово име, а на чувена Марсова поља излази Београдска улица. Од пре две године, током манифестације Дани европске баштине, поштоваоци архитектуре могу да посете и разгледају вредно здање резиденције српског амбасадора, које је власништво Србије.
Доћи у Париз и не заљубити се у њега - просто је незамисливо. Град светлости, каквог га памте у свету, плени раскошом и препознатљивом архитектуром још од 12. века, а вредне грађевине су ремек дела. За зграду српске резиденције и сами Французи кажу да је једна од најлепших. Када је 2006. године за Дане европске баштине отворила врата посетиоцима, нико није могао да наслути да ће за два дана здање обићи више од шест хиљада знатижељника. Први посетиоци биле су комшије из луксузног 16-ог арондисмана, на десној обали Сене.
Хотел де ла Тремоај, како је званичан назив за резиденцију, некадашња је кућа грофовске породице Тремоај коју је откупио давне 1936. године дипломатски посланик Краљевине Југославије Божидар Пурић, зет српског политичара Николе Пашића, чија биста се и данас налази у холу зграде. Цена од три и по милиона франака у ратама је исплаћена до новембра 1940. године. Зграда је у стилу Бел-епока. Дело је париског архитекте Ернеста Сансоа, а грађена је од 1910. до 1924. године. Окренута је булевару Делесер, а тераса велелепног здања гледа на Марсова поља и парк Трокадеро. Због близине Ајфеловог торња, чини се да је ово ремек дело смештено у резиденцијском врту, који је дело пејзажисте Емила Лисјена. Уређен је исто као и врт палате у којој је седиште Владе и француског премијера.
Српска резиденција у Паризу заузима једну страну уличног блока и има површину од четири хиљаде метара квадратних. У њој живи амбасадор, али и друго особље, то је место где се организују пријеми, а кажу да се одатле најбоље види традиционлни ватромет за празник Француске 14. јула.
Пре неколико година, француска ТВ снимала је у српској резиденцији филм о председнику Митерану, јер њена унутрашњост необично подсећа на ентеријер резиденције француских председника. Декорације салона радио је архитекта Розети, а најлепше су његове уметничке алегорије које су постављене изнад врата. Трпезарију је декорисао фламански мајстор Жил-Мари Опенор који је урадио и рељеф са сценама из лова у липовом дрвету са позлатом. Сличних декорација у Француској има само на још неколико места.
У улазном фоајеу доминира таписерија из 18.века, а представља митски догађај из 453. године пре нове ере. У свим одајама је оригинални намештај, рађен у стилу Луја 15. и Луја 16., огледала су у позлати. Порцелан плени као и раскош камина. Српску резиденцију су посећивали историчар и писац Луј Арагон, писци Андре Бретон, Пол Елијар и Андре Малро, сликар Марк Шагал. Салоне резиденције краси 55 дела најпознатијих српских уметника, међу којима су и слике Николе Јеремића, који је у Првом светском рату био извештач из Париза и вишеструко је награђиван од француске државе. У резиденцији кажу да здање током манифестације Дани европске баштине посећују и други гости Париза из света, посебно туристи из региона Балкана.
Јелена Глигорић
Ауторска права Радио Оаза 2026