"Одлазак патријарха представља огромну несрећу", рекао је Медведев истаквши да је реч о човеку у чијој су се судбини "одразила сва најтежа искушења за Русију преломног 20. века".
Патријарх је "сав свој живот служио као пример духовне непоколебљивости и узвишених људских дела", изјавио је Медведев.
"Био је уз своју паству и у даним прогона и у данима препрода вере. Управо с њим, с његовим именом директно је повезан успон Руске православне цркве, утврђивање принципа слободе савести и вероисповести", подсетио је Медведев.
Захваљући њему, рекао је Медведев, православна црква се трансформисала у једну из најауторитетнијих инситуција у друштву, а Московска патријаршија стекла углед и ауторитет не само у Русији већ и у свету.
Његова светост патријарх московски и целе Русије Алексеј II (рођен 23. фебруара 1929.) је 15. московски патријарх и духовни вођа Руске православне цркве. Рођен је као Алексеј Ридигер у породици руских емиграната у тада независној Естонији. Његов отац био је православни свештеник. Алексеј II је обављао свештеничке дужности у две цркве у Естонији, када је та земља постала део Совјетског Савеза.
Дипломирао је на Лењинградској духовној богословији 1949. године. Ђакон је постао 1950. године, затим је дипломирао на Лењинградској духовној академији, а 1961. постављен за епископа Талина и Естоније, да би 23. јуна 1964. године био изабран за архиепископа, а 25. фебруара 1968. за митрополита.
Алексеј II је био ожењен али се развео како би могао да се замонаши. Од 1986. године до његовог избора за патријарха био је митрополит Новгорода и Лењинграда.
После смрти патријарха Пимена I 1990. године, Алексеј је изабран за новог патријарха Руске православне цркве.
Патријарх Алексеј се последњи пут у јавности појавио 2. децембра у Минхену у храму Светог Николаја Руске заграничне цркве, што се сматра чином помирења између ове две подељене струје у руском православљу.
Алексеј II је претрпео неколико можданих удара 2002. године, преноси РИА Новости на свом сајту. У априлу 2007. медији су јавили да је Алексеј II био смештен на једну клинику у Швајцарској због "веома лошег здравственог стања". Руска црква је тада потврдила да је патријарх био на лечењу али је демантовала да је био у критичном стању.
Ко су могућни наследници Алексеја II?
"Митрополит Смољенско-калињградски Кирил Гундаев вероватно ће наследити Алексеја Другог на трону Руске православне цркве", рекао је Живица Туцић за РТС. Кирил Гундаев тренутно је задужен за спољне послове московске патријаршије. Као могуће кандидате за патријарха московског и целе Русије Туцић наводи и митрополита Минског Филарета и Кијевског Владимира. Нови патријарх бира се на црквено-народном сабору и по правилима избор новог патријарха обавља се за један дан, јавним гласањем, објаснио је Туцић.
Синод СПЦ упутио саучешће
Са благословом и у име његове светости патријарха Павла, Синод Српске православне цркве упутио је данас телеграм саучешћа поводом смрти патријарха Руске православне цркве Алексеја II.
"Поводом изненадног и прераног упокојења у Господу његове светости Алексеја II, патријарха московског и све Русије, молимо Вас да, заједно са свима архијерејима, свештенством, монаштвом и вернима, примите наше искрено саучешће", наводи се у телеграму који је, у име Синода, потписао митрополит црногорско-приморски Амфилохије.
"Молимо се Богу за покој његове племените душе, а свима вама да подари утеху у болу за великим јерархом Цркве Христове", истиче се у телеграму саучешћа.
Тадић упутио саучешће
Председник Србије Борис Тадић упутио је председнику Руске Федерације Дмитрију Медведеву телеграм саучешћа поводом смрти Његове светости патријарха московског и све Русије Алексеја Другог.
"Дубоко нас је ожалостила вест о смрти патријарха Алексеја Другог, који је био поштован у Србији. Памтимо и ценимо искрену подршку, коју је увек пружао нашем народу и оправданим интересима и тежњама Србије", наводи се у телеграму саучешћа председника Тадића.
Човек дијалога
Највећа заслуга преминулог руског патријарха Алексеја Другог је, по речима верског аналитичара Живице Туцића, то што је успео да "интегрише РПЦ у руско друштво".
"Он је успоставио однос партнерства, а не конфронтације са државом и политичарима. Био је веома поштован саговорник од свих руских председника, од Горбачова, преко Јељцина до Путина и Медведева", каже за РТС Онлајн Туцић.
Алексеј Други је пре десет дана служио последњу литургију у Руској заграничној цркви у Минхену, где се, тада, налазио на лечењу због срчаних сметњи.
Тим чином је успостављено поверење између две руске цркве, које су деценијма, од Октобарске револуције, биле у сукобу, и то је највећи допринос Алексеја Другог у унутарцрквеном животу руске цркве, оцењује Живица Туцић.
За помирење цркве и политике
Његову епоху на челу Руске православне цркве обележила је велика борба против бирократизације и клерикализације црквене управе.
Његова духовна власт пробијала је границе јавне политике коју је заговарао у складу са руским државним интересима, и ширењем утицаја руске православне цркве широм света.
Био је заговорник сарадње православних народа и велики борац за финансијску аутономију Руске православне цркве.
Борио се за помирење цркве и државе и за отворене путеве сарадње цркве и друштвених институција.
Са Српском православном црквом одржавао је добре односе, а за време НАТО бомбардовања 1999. године заједно са Патријархом Павлом служио је молебан за спас српског народа.
Носилац је бројних награда Руске православне цркве, али и државних и иностраних признања. Највредније награде су Орден светог кнеза Данила московског, Орден светог Макарија, Орден Три звезде, Орден апостола Петра и Павла.
Ватикан изненађен
Кардинал Валтер Каспер, председавајући тела у Ватикану које је задужено за односе са православицима, рекао је да је "са дубоком тугом" чуо о смрти Алексеја Другог.
"Његов лични ангажман у развоју односа са католичком црквом упркос тешкоћама и тензијама које су повремено избијале, никад није био доведен у питање", рекао је Каспер који се више пута састао са патријархом московским и све Русије.
Прес служба Ватикана је у првој реакцији на вест о смрти руског православног поглавара изразила "изненађење и бол".
Ватикан је саопштио да ће Света столица упутити званично саучешће Руској православној цркви.
Агенције