Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

Данас се навршавају 93 године од како је Српска војска, праћена избеглицама, почела у Првом светском рату повлачење преко врлети Албаније. Врховна команда одлучила се на тај потез, избегнувши капитулацију по сваку цену.
На острво Крф стигло је 135.000 српских војника, у Бизерту око 12.000, а од глади, болести и албанских разбојника страдало је више од 240.000 људи. Обновљена Српска војска је ипак 1918. године пробила Солунски фронт, ослободила Србију и створила Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца.
Повлачење српске војске у Првом светском рату на грчко острво Крф има посебно место у још трајућем низу српских егзодуса, јер је једна трагедија снагом воље напаћеног народа прерасла у ратни тријумф, који је малој Србији донео велику славу.
После бриљантних победа над аустро-угарско-немачком армадом током 1914. и 1915. године, српска војска и део народа су, предвођени својим краљем, почели да се повлаче пред надмоћнијим непријатељем.
Пребацујући се по снегу и леду преко врлети Албаније, где их је локални живаљ дочекивао мржњом и плотунима, ти гладни, изнемогли страдалници хрлили су ка Грчкој, очекујући топлоту њеног поднебља и топлину истоверног народа с којим Срби никада нису укррштали мачеве.

Тачно 18. јануара 1916. године, прве колоне Срба закорачиле су на Крф, испод палми које је повијао топли поветарац с Јонског мора. Дошли су дуго чеканим савезничким бродовима из албанске луке Валоне, одакле је до 21. фебруара пребачено укупно 151.828 војника и цивила. Спас је дошао после ултиматума руског цара Николе Другог, који је савезницима из Антанте, Енглезима и Французима, поручио да ће, "уколико се српска војска одмах не избави из Албаније", склопити мир с Немачком.
Многи Срби из дуге колоне страдалника нису, међутим, дочекали спас. На "путу смрти" остало их је око 240.000 очева и синова, дедова и унука. Тај пут је засут телима 243.877 српских војника и цивила.
"Повлачење наших савезника Срба, с обзиром на страхоте под којим је извршено, превазилази све што је историја до сада забележила", изјавио је маршал савезничке Француске Жозе Жофр.
Доласком на Крф, који су Срби назвали "Острво спаса", нису престала умирања тих избеглица, иза којих је остала спаљена земља и породице, које је непријатељ немилосрдно сатирао, не штедећи ни нејач.
Масовна умирања су настављена, пошто је за нејаке и изгладнеле мученике и јачи оброк био смртоносан попут метка. Првих дана на Крфу смрт је дневно косила око 300 људи, записали су хроничари. Због многобројних умирања Срби су, осим у грчкој земљи, били сахрањивани и у "Плавој гробници", односно потапани у Јонско море.
Рачуна се да је на 27 војничких гробаља на Крфу, на суседном острву Видо и у мору сахрањено више од 10.000 српских војника и регрута. Споменици тим страдалницима, које Грци чувају као своје, потресна су сведочанства једног времена, једног херојства и једног неокрњеног пријатељства два православна народа.
Опоравак војске на Крфу, где су били и српски парламент и влада, текао је врло брзо. Развијен је и културно-забавни живот, излазили су српски листови, најмлађи су кренули у школе. Главна активност била је, ипак, припрема за рат, јер је само војна победа водила кући. Она је била и мотив многи песама насталих у туђини, од којих је најпознатија "Тамо далеко". Химна српског родољубља. Срби су је певали у болницама, у логорима, у кафанама... Певали су је и Грци, Французи, Италијани... Певушила је енглеска лекарка Изабел Хатон, признајући да је због њене сетне мелодије заволела "лепи српски језик".
Склапање бракова између Срба и Гркиња представљало је посебан вид узајамности и поштовања домаћина и ненаданих гостију, ратним таласом бачених на грчку обалу. Као и молитве Крфљана за спас Срба и Србије. Власник виле "Бела Венеција" у којој је радила српска влада, Јанис Газис, удао је све три своје кћерке за Србе.
Газис није једини постао српски таст. У пролеће 1916. српски ратници су почели да одлазе на полуострво Халкидики, где је отваран Солунски фронт са којег ће јурнути у домовину и у славу. Фронт на којем су задивили свет јунаштвом.
По окончању тог великог рата, српски војник је добио почасно место у шпалиру победника. Задивио је све савезнике, Французе, Британце... На Крфу је у знак сећања на те славне дане подигнут музеј "Српска кућа", чији експонати сведоче о присуству Срба на том острву од 1916. до 1918...
Тањуг, Фото:Embassyofserbia.gr