За два и по сата поштене, непрекидне свирке Емир Кустурица и Но смокинг оркестра синоћ су у Београдској арени показали зашто су плантерано прихваћен бенд. Весеље које та екипа емитује са бине поручујући да, упркос свему, живот је чудо, како је и наслов претходног Кустуричиног филма, без сумње је магија која пођеднако очарава људе од Латинске Америке до Аустралије и Јапана, где су све доспели са својом свирком.
Концерт пред око 10.000 људи завршен је пола сата после поноћи, а затворен песмом Дан републике, примереном дану одржавања концерта 29. новембру, највећем празнику некадашње заједничке социјалистичке југословенске државе. Те симболике било је и на његовом почетку спуштањем на бину музичара обучених у партизанске униформе, праћене гласом Радија Москве о уласку совјетских трупа у Берлин и окончању Другог светског рата. Све остало, без обзира на поруке песама које су се смењивале, било је чисто весеље.
Лудница је почела  већ на старту са "Пишоњом и Жугом" из времена "Забрањеног пушења" којом је подигнута на ноге и публика на трибинама. У ритму који меље, публика је углавном отпевала највећи број песамаса фронтменом, концертмајстором, правим аниматором  др Нелетом Карајлићем, поготово оне из старог репертоара.