Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

На сутрашњи дан навршава се десет година од смрти истакнутог српског редитеља и књижевника Живојина Жике Павловића (1933-1998). Тим поводом Фестивал ауторског филма организовао је велику ретроспективу његовог стваралаштва, која је у току у Музеју кинотеке и обухвата 14 дугометражних играних филмова и два омнибуса. У суботу ће у биоскопу "Балкан" бити одржан округли сто "Сећање на Живојина Павловића". Модератор је Боро Драшковић.
Павловић је рођен 15. априла 1933. године у Шапцу. Детињство је провео у многим градовима Србије, а највише у селу Вратарници код Зајечара. Већ са 19 година почео је да пише о филму и уметности за београдске новине и часописе. Дипломирао је декоративно сликарство на Академији примењених уметности.
У плодној каријери снимио је 15 филмова и објавио 32 књиге. За дебитантски играни филм "Живе воде" из омнибуса "Капи, воде, ратници" (1962). добио је прво од многобројних признања - специјалну награду жирија на фестивалу у Пули. Био је један од најзначајнијих представника црног таласа, са антологијским филмовима "Буђење пацова", "Кад будем мртав и бео", "Заседа"...

Због тих филмова са изразито критичким ставом, социјалних драма са главним ликовима који су неприлагођени владајућим друштвеним приликама, био је оштро критикован од стране комунистичких власти, те је неко време могао да ради само у Словенији, где је снимио "Црвено класје", "Лет мртве птице" и друге филмове. Његов последњи снимљени филм "Држава мртвих" завршен је постхумно и приказан у Београду 2002. године.
Ретроспективе Павловићевих филмова организоване су у Пезару (1983), Ларошелу (1985), Паризу (1986) Монпељеу (1990) и Стразбуру (1991). Павловић је био редовни професор Факултета драмских уметности у Београду и професор на Академији "Браћа Карић". Његов књижевни опус обухвата романе, међу којима је за "Лапот" добио НИН-ову награду, приповетке, есеје...
У књизи "Испљувак пун крви" оставио је документарно сведочанство о студентском протесту из јуна 1968. године. Постхумно су му објављени "Дневници" у шест томова, који на око 2.500 страница обухватају временски период од 1956. до 1993. године, у издању новосадског "Прометеја" и београдског "Подијума", а још су необјављени дневнички записи из последњих пет година његовог живота.
Тањуг