Арон је био код београдске средњошколке Марије Вуловић, која каже да јој је боравак у САД био прелепо искуство, али и да је пресрећна што је могла да угости друга из Америке:
"Када је он дошао овде, пошто ја немам ни браће ни сестара, то је било још једно ново искуство за мене - да делим нешто са неким. У неким тренуцима сам чак била и љубоморна, јер је стално ишао са мојим татом и братом од стрица на џогинг и фудбал. Свидели су му се моји пријатељи, који су некако више проводили времена са њим него са мном, али смо и ми провели доста времена заједно и Арон ми се јако допао. Та недеља ми је била занимљивија него све остале, које на пример проводим сама код куће, јер Арон много воли да игра и пева."
Кејти Виз из Денвера у Колораду, након седам дана проведених код пријатеља Драгољуба у Кикинди, испричала је да јој је то једно од најлепших искустава у животу:
"Сада сам богатија за стотину догодовштина са мојим другом из Србије и његовом породицом, а најинтересантније ми је било када сам са Драгољубом отишла код његове бабе на село где смо припремали зимницу. Цела фамилија се ту окупила, и много комшија, па сам схватила колико су људи овде блиски. Сви се много друже, пију кафу сатима, што у Америци није случај, па ћу и ја покушати да применим део тога код куће."  
Грент Сајмон из Денвера, боравио је код Јелене у Бајиној Башти:
"У Србији ми се највише свидео начин живота, односно допада ми се како се људи овде друже. У Америци после школе одемо кући и гледамо тв, а овде се сви окупе, причају или једноставно глуваре цело поподне. Чини ми се да сам овде за недељу дана ђаке са којима сам се дружио упознао боље него моје пријатеље које знам годинама."
Бетси из Хантсвила, била је код Естер у Сенти:
"Заиста сам уживала, сви су били љубазни и предусретљиви, једноставно су чинили све што сам желела, а били су и љубопитљиви - хтели су да знају што више о мени и Америци. Нарочито су ми се свиделе неке православне цркве које смо обишли, јер ми се допада традиционални стил и дух којим одишу, а наравно и природа коју сам видела веома је лепа."
Њихов наставник обећао је да ће се вратити у Србију, у којој је уживао у храни, природи и домаћим обичајима:
"Ви у Србији све делите… Ако отворите кутију кекса, понудите и сви узму по мало. То је као и заједничко дељење доброг и лошег, стварно ми се то свидело, јер у Америци ми понекада заборавимо да делимо. Једино ми је било тешко да делим Јафа кекс, који сам овде јео нон-стоп, зато што ми се баш баш допао."
Зоран Главоњић