Заједно с њим, врата и делове који им припадају, монтира Милојка Минић. Она је у „Застави” 29 година. И она је почела на „кецу”.
- Жао нам је свима. Ово сада што радимо, као да остављамо за успомену. А ови наши аутомобили су били фантастични - јефтини, једноставни, прости. Мало треба за одржавање, мало и за поправку. Свако зна да га оправи и среди. А делови су јефтини... Али, научићемо нешто ново, ако треба. Од нечег мора да се живи, па ћемо да правимо и „Фијатове” аутомобиле - прича Милојка.
У лакирници налазимо брачни пар, Мирјана и Живослав Миловановић. Она ту ради 27 година, он 31 годину. Имају и два сина. Ту, у фарбари су се упознали, ту се родила љубав, од ове фабрике децу су подизали. И сада, када се све гаси, они су ту, заједно, на истом месту, у истој смени...
- Радио сам, бре, у кабини за фарбање 24 године. А знаш ли ти шта је то, и како је... Страшно је... Када изађеш, само ти се очи виде. А боју сам осећао носом. Знам каква је фарба када је омиришем. Знао сам за дан да офарбам 56 аутомобила, па ти рачунај. Пута 30, па пута 12.... - рачуна Живослав.
Њих двоје, сада су на доради аутомобила, исправљају грешке, такорећи ударају им задњи гланц. А радиће опет. Могу, кажу, и хоће. Стао је и српски „пунто”. Остало је још пар комада, а онда готово... Ако се буде правио и даље, зваће се „пунто класик” и носиће ознаку „фијат”. Са „Заставом” је готово.
На излазу из „Заставе”, чувар пита где смо били. Исто су питали и када смо улазили... Ревносно, али са неким чудним страхом. А тај страх, на први поглед невидљив, провејава овом огромном крагујевачком фабриком. Сви су уплашени, и радници, и руководиоци... Ови други, чини се, мало више. Стигао је велики газда, и једно је сигурно - ништа више неће бити као пре.
Бројке
Од како је почела производња аутомобила у „Застави”, у Крагујевцу (1953) направљено је 4,2 милиона четвороточкаша,
од којих је око 650.000 возила пласирано на тржишта 76 земаља широм света. Средином осамдесетих година прошлог века само на тржиште САД извезено је 147.000 „југића”!
Као рекордна година у историји „Заставе” уписана је 1989. када је произведено 220.000 возила. „Застава” је тада имала 53.337 запослених, а у њену производњу било је укључено 280 предузећа из 130 градова тадашње Југославије.
Од укупног броја аутомобила „фића” је направљено 923.480, „југа” 794.428, „флориде” 29.950, као и 1.273.532 „заставе 101” - популарних „кечева”!
Од вицева до филмских улога
Осим што је заменио „фићу” на месту правог народног аутомобила и што је био извозни адут бивше Југославије на америчком тржишту, „југо” је имао и неколико филмских улога, и то у холивудским у остварењима. У блокбастеру „Умри мушки 3” возио га је славни Брус Вилис, појавио се и у филму „Ко је убио Мону”, „југо 45” главни је реквизит у једној од овогодишњих најгледанијих тинејџерских комедија, а може се видети у једном споту групе „Металика”. То је аутомобил о коме је, вероватно, смишљено највише вицева, од оног да му грејачи задњег стакла служе да нам се не смрзну руке док га гурамо, а да су му кочнице и светла „додатна опрема”, до тога да се дихтовање овог аутомобила проверава, тако што се у њега увече стави мачка и ако је ујутро унутра - дихтује. А циници кажу да ће утеха пасионираним власницима „југића” стићи на ономе свету где ће сви они сигурно отићи у рај. Зато, што су пакао већ прошли!
Небојша Радишић