Прерађену храну је јефтиније произвести, транспортовати и складиштити. Научници истичу да је то делимично због политике коју држава води према пољопривреди, а делимично и због саме врсте намирница.
Да ли ће се људи хранити здраво или нездраво, то не зависи искључиво од избора "здравих" намирница, већ и од дебљине кућног буџета, објашњава Древновски. "Масти и слаткиши коштају мање, много мање од здраве хране", наводи он. Древновски је то своје становиште потврдио у студији, коју је 2004. године урадио с колегиницом Ан Барет-Форнел, консултантом на Универзитету у Мичигену. Њих двоје су анализирали 200 производа који се најчешће продају у самопослугама у Сијетлу и дошли до врло занимљивих закључака.
Резултати су показали да, што намирница садржи више калорија, то мање кошта. Храна богата мастима, шећером и скробом купује се, дакле, за много мање пара од намирница богатих витаминима, минералима и лековитим влакнима. По ценама из 2003. године, потрошачи су дневне калоријске потребе могли да задовоље за један долар уколико су куповали рафинисану масноћу, храну с додатим шећером и додатом масноћом. За узврат, човеку је потребно далеко више пара ако му је стало да своје дневне потребе задовољи свежом рибом, воћем и поврћем. Шећер из свежих малина, на пример, кошта 100 пута више од класичног, рафинисаног шећера.
Занимљиво је да, како године пролазе, разлика у цени између висококалоричних и нискокалоричних намирница постаје све већа. У студији, коју су урадили Древновски и Пабло Монсиваис, аналитичар из Центра за јавно здравље на Универзитету у Вашингтону, анализиране су цене 372 намирнице од 2004. до 2006. године.
За те две године, храна је у просеку поскупела за 7,9 одсто, али како? Висококалорична храна је појефтинила за 1,8 одсто, а "здрава" је поскупела за 19,5 процената! Древновски страхује да би данас ситуација могла бити још гора. Научници су истраживали и понашање купаца у ситуацији када цене нискокалоричне хране расту, док цене висококалоричних намирница мирују.
Дошли су до закључка да су домаћице просечне тежине куповале мање намирница обеју врста, док су оне с вишком килограма и даље куповале исту количину намирница. Тестирајући, пак, тинејџере, запазили су да и они, кад немају довољно пара, прелазе на висококалоричну, јефтинију храну. Амерички научници су, из свега тога, закључили да, кад имају мање новца, људи прелазе на храну чија је производња и одржавање јефтиније, али је по правилу висококалорична, што значи да кризна времена доносе још већи проблем с вишком килограма.
Танјуг/Илијана Рупић