1. Ових дана је пренета изјава председника острвске државе Малдиви да ће огроман део прихода од туризма бити претворен у специјалан и несвакидашњи фонд - да се купи нова територија негде у свету којој не прети потапање и где би се становништво "преселило". Јер, с највишом тачком на острву која једва да достиже 2. 4 метра, Малдиви су једна од земаља с најнижом територијом и суочена је могућношћу да је Индијски океан "прогута".
2. Тувалу је друга мала острвска држава и, као и Малдиви, запрема ниску територију. Највиша тачка њене територије је пет метара изнад површине океана и могла би нестати до средине овог столећа. Влада ове минијатурне државе у Пацифику 2002. године ангажовала је две познате међународне адвокатске канцеларије које треба да туже све земље које загађују нашу планету и прете нестанком њеног становништва.
3. Кирибати је архипелаг који чине 32 атола и једно острво, чија се највиша тачка уздиже 6.5 метара изнад нивоа океана. Светска банка је ангажована у процењивању изложености Кирибатија драматичним климатским променама.
Званичници ове државе на бројним међународним скуповима упозоравају светску јавност да вода лагано осваја обалу и шири се ка унутрашјости острва,а со из океана унишава кокосове палме и плантаж тропског воћа.
4. Становници Картерових острва у саставу Папуе - Нове Гвинеје, по свој прилици први су кренули у бежанију јер се њихови домови налазе на само 1.2 метра изнад таласа. Влада Папуе -Нове Гвинеје усвојила је 2005. године план да локално становништво евакуише на оближње острво Буганвил.
Пресељење је било планирано и започето 2007. године али је убрзо прекинуто и одложено. Према неким извештајима, почетком ове године започет је судски спор јер је установљено да су староседеоци острва Буганвил избеглице са Картерових острва приморавали да, као јевтина радна снага, раде на плантажама кокосових ораха.
5. Пре 13 година, тачније у пролеће 1995, становници острва Бхола у Бангладешу били су приморани на паничну сеобу кад је половина њиховог острва нестала под водом. Комесаријат за избеглице УН оцењује да су они били прве "климатске избеглице" а научници предвиђају да ће сличну судбину до 2030. године доживети најмање 20 милиона становника ове сиромашне азијске земље.
ФоНет