Последње дане боравка у Београду, окупатор је провео безобзирно пљачкајући све што је преостало у продавницама и код грађана. Завршавали су прљави посао који су по наређењу аустроугарске врховне команде започели још у септембру, када је пораз већ био изгледан. Све што нису могли да понесу, уништавали су. Горели су магацини и штале. Прекинули су снабдевање града струјом и водом, а на крају су, у бесу, порушили и железничку станицу. Повукли су се преко понтонских мостова на Сави, које су затим дигли у ваздух, да би избегли заслужену казну.
Одушевљени грађани припремили су за врховног команданата своје војске, престолонаследника Александра Карађорђевића, огроман ловоров венац, док је команданту француске војске генералу Д'Епереу био намењен уметнички израђен јатаган.
Oд болести и глади страдало око 800.000 цивила
Цела Србија била је слободна 3. новембра 1918. године. Немачка је потписала капитулацију 11. новембра, а претходно су оружје положиле њене савезнице Бугарска, Турска и Аустроугарска.
Србија је крај рат дочекала осакаћена. Поднела је највеће жртве од свих зараћених страна. Од око пет милиона становника колико је имала пред рат, у борбама и геноциду, од тифуса, дифетрије, зиме и током повлачења преко Албаније, изгубило је више од милион и 200.000 становника.
Од око 737.000 војника, живот је на олтар отаџбине положило 379. 818 војника и старешина.
У масовним злочинима, од болести и глади страдало је око 800.000 цивила. Материјална штета процењена је на тадашњих шест милијарди златних франака.
РТС