Цвркутање и храна
Птице с богатијим цвркутом испунили су задатак у мање корака. Нелтје Богерт примећује да женке, управо, трагају за мужјацима способним да опажају и ишчепркају храну у шумском густишу или муљу је због које их женке траже; вештина којом ће прехранити своје пилиће и пренети им гене умешних налазача.
То је први, веома важан оглед у којем је установљена веза између певања и појединих појавних облика сазнавања, наглашава Стив Новицки, проучавалац птичјег понашања на Универзитету Дјук. Двојица истраживача се надају да ће то убудуће удруженим снагама изучавати, нарочито однос између црвткутања и паметног владања у дивљини. Женке једино занима колико сте паметни, додаје Стив Новицки, а ја као научник желим да разумем ту поруку.
Још од времена Чарлса Дарвина еволуциони биолози су се питали откуда толика разноликост у појединим родовима. Уобичајено тумачење: виша стопа различитости одражава пораст еколошких могућности који води брзом прилагодљивом гранању стабла – од заједничког праоца до потомака. Књишки пример „оца еволуције” су зебе са Галапагоса чији је предак донет на ово острвље без такмаца: убрзано се разгранало 13 врста, свака свикла да једе храну која јој је била доступна.
Многи су помислили да су се такве претече, у ствари, задесиле у право време на правом месту искористивши сва преимућства средине. Да ли је могуће да биолошко разноврсје зависи и од одлика предачке врсте која се ту затекла?
Откуда и свраке?
Најскорашњије изучавање подржава ову претпоставку наговешћујући да је имање великог мозга олакшало еволуционо раздвајање појединих птичјих родова. Пре више од две деценије то су предложили Џеф Вајлис, Ален Вилсон и Џозеф Кунке. Од тада је сакупљено мноштво потврда да су животиње с већим мозговима у односу на цело тело овладале вештинама мењања властитог понашања учећи и уводећи новине, због чега су лакше запоседале нова подручја и користиле другачије изворе исхране.
Улога мозга у прилагођавајућем разликовању остала је противречна, највише због тешкоћа у доказивању да су се овакве животиње брже мењале (еволуирале).
Еколог Данијел Сол, с Независног универзитета у Барселони (Шпанија), и Тревор Прајс, са Универзитета у Чикагу (САД), изложили су недавно убедљиве налазе у часопису „Америкен нејчерелист”. Проучили су 7.209 птичјих врста (представљају 75 одсто свих) и уочили највеће промене у величини тела код оних с већим мозгом, што се није очекивало. У то набрајање су укључени: детлићи, папагаји, сове, вране, лирашице и кљунорошци.
Не лези враже, на Гете универзитету у Франкфурту Хелмут Приор је, како је минулих дана објављено (PLoS Biology), извео опит у којем је показао да сврака себе препознаје у огледалу, а то се доскора приписавало само приматима. У стотинама проверама до сада су то пролазили људи, човеколики мајмуни, делфини и азијски слонови.
Поменута „перната брбљивица” се, иначе, не одликује великим мозгом!
Стефан Вукашин