Огромна већина наших стручњака би се вратила у земљу, нису им толико битне зараде колико амбијент у коме би видели своју перспективу, изјавио је министар за дијаспору Србије Срђан Срећковић.
Срећковић је рекао да велики потенцијал српске дијаспоре лежи у њеном стручном и професионалном знању који треба искористити, да више од 50.000 људи има високо образовање, а многи од њих раде у технолошки најмоћнијим концернима и институцијама.
Процењује се да је међу њима између 6.000 и 8.000 доктора наука од којих многи раде у врхунским научним институцијама на развоју нових технологија, заштити природе или су укључени у најновија медицинска истраживања, каже он, истичући да није тешко претпоставити шта би за матицу значило макар делимично коришћење ових потенцијала.
Срећковић је у интервјуу данашњој "Политици"оценио да је ангажовање дијаспоре од виталне важности за развој Србије.
"Зато и радимо на повезивању научних и стручних потенцијала матице и дијаспоре", додао је минстар.
Такође је напоменуо да је један број наших људи у дијаспори способан да организује сопствени посао и да управо ту држава мора да помогне и обезбеди повратницима услове за развој приватног бизниса.
Према анкети Министарства за дијаспору, казао је Срећковић, око 49 одсто испитаника размишља о повратку, па је то разлог што је успостављена сарадња са фирмом "Инфостуд" која се од 2000. године успешно бави запошљавањем младих путем Интернета.
Србији је потребно између 10.000 и 12.000 младих и способних људи различитих профила, који знају европски начин пословања, како би изнели процес транзиције и убрзали улазак земље у Европску унију, рекао је Срећковић.
Он је подсетио да је Србија кадровски осакаћена нарочито почетком 90-их година 20. века, када је земљу напустило око пола милиона младих образованих људи, који сада као признати стручњаци великих светских компанија учествују у економском развоју неких других земаља.
Срећковић је нагласио да ће повратак младих стручњака из иностранства и спречавање "одлива мозгова" бити најважнији задатак тог министарства у наредном периоду.
Говорећи о проценама Светске банке према којима Србија сваке године има прилив од око пет милијарди долара из дијаспоре,министар је такође истакао да се недовољно уважава чињеница да је учешће девизних дознака од дијаспоре чак 17,2 одсто у бруто-друштвеном производу.
"Зато инсистирам на суштинској промени политике према дијаспори и у том смислу учинићу све да се најкасније за годину дана усвоји закон о дијаспори и тако постави права нормативна база дугорочне политике према дијаспори, без обзира на састав наредних влада", нагласио је Срећковић.
Према његовим речима, прилика је да се преокрене економска ситуација набоље, јер су многи од наших људи у дијаспори финансијски ојачали и спремни да изаберу Србију за своје инвестиције, а да би се наведени планови остварили неопходно је што пре усвојити стратегију, односно прецизан план за повратак младих из дијаспоре.
РТС
Ауторска права Радио Оаза 2026