Укупни резултат изјашњавања делегација Србије, на челу с министром спољних послова Вуком Јеремићем, који је београдску иницијативу образложио учесницима седнице, поздравила је загрљајима и аплаузима (у чему није остала усамљена). Данашњи догађај Београд сигурно сматра једним од својих највећих дипломатских успеха новијег времена. Добио је уверљиву подршку за свој начин борбе за очување територијалног интегритета – правним и дипломатским путем, без конфронтација. И то – приликом првог свог предлагања резолуције, после распада СФРЈ, у Генералној скупштини.
До позитивног резултата Србија је дошла, примећују посматрачи, једном од досад најширих акција и најмасовнијим „лобирањем” српске дипломатије. Овом приликом она се показала ефикаснијом од много јачих опонентских настојања Вашингтона и Лондона, као и од приштинских покушаја да придобије ширу подршку за себе.
Разлога за еуфорију ипак нема. Саветодавно мишљење суда није обавезујуће тако да ће остати дубоке међународне поделе око Косова.
Мишљење суда, неспорно је такође, има велику моралну снагу. Већ само разматрање у том телу успориће, сматра се, ионако тром процес признавања независности Косова (48 од 192 земље). Србији, уједно, то даје нову прилику да својим приступом, и ставом да једнострано проглашена независност њене јужне покрајине представља кршење међународног права, покуша да процес решавања будућег статуса Косова треба да се врати за преговарачки сто.
Седница Генералне скупштине УН почела је Јеремићевим образлагањем оправданости да се донесе резолуција која од Међународног суда правде тражи одговор, у форми саветодавног мишљења, на питање: „Да ли је у складу с међународним правом одлука привремених институција Косова о једностраном проглашењу независности Косова”?
Министар спољних послова је при том позвао чланице на подршку београдском акту као значајном чину за учвршћивање вредности међународног права и Повеље УН, и нагласио да би упућивање питања, које је предложила Србија „спречило да косовска криза послужи као врло проблематичан преседан у било ком делу света где постоје сепаратистичке амбиције”. Подршка резолуцији, такође би „помогла потврђивању основног права сваке државе чланице УН да постави једноставно, основно питање Међународном суду правде о проблему који сматра витално важним, додао је.
Вук ЈеремићТа и друге препоруке за подстицај владавини закона у међународном праву наишле су, очигледно, на повољан пријем, поготову код чланица које су и саме изложене сецесионизму, али и у групи земаља које су, као већина чланица ЕУ, признале независност Косова, али не желе себи да дозволе да буду означене као противници предлога да се чује реч и међународне правде.
Дебата је почела прилично жестоко – иступима представника Британије, Албаније и САД, који су тврдили да „не виде корист” од београдске иницијативе, да је она само смишљена да успори процес признавања независности Косова, који они сматрају „легалним”. Расправа се потом уравнотежила, а затим и превагнула у прилог предлогу Србије, за који је показано интересовање веће него поводом сличних иницијатива – били су одсутни представници 35 земаља.
Српску дипломатију сада очекују нови, сигурно ништа мање једноставни, а вероватно већи задаци – ширење подршке њеном приступу за њен угрожени територијални интегритет. „Резултат наших досадашњих напора је ова велика победа у Генералној скупштини”, изјавио је Јеремић после седнице, уз напомену „да не треба имати било какву сумњу у то да је најтежи део посла и даље пред нама”.
Данашњи датум ће, утисак је, српска дипломатија уписати као дан њеног ванредног успона. Позиција јој је ојачана, несумњиво. Треба имати у виду, такође, и изразито велику снагу оних земаља који ће наставити да примењују политику према Косову која је супротна ставовима Београда...ДАЉЕ
Момчило Пантелић