Четири од пет електронских порука спада у нежељену пошту, односно спем (spam), а 1,2 одсто порука садржи вирус или неку другу апликацију која прави проблеме на рачунару.
Како се наводи у октобарском извештају компаније за заштиту компјутера Симантек, 78 одсто порука је нежељена пошта, од чега су најзаступљеније теме услуге на интернету у 24 одсто случајева и понуде кредита и финансијских услуга (20 одсто).
Рекламне поруке за производе чине 18 одсто спема, поруке у којима се нуде здравствени савети и производи чине 17 одсто нежељене поште.
Преваре, односно лажне поруке банака и предузећа, чији је циљ да кориснике наведу да оставе личне податке, чине један одсто, а лажне понуде и обавештења о наградама на лутријама чине седам одсто нежељене поште. Поруке у којима се дају информације о сексуалности, нуде порно садржаји или лични огласи чине два одсто нежељене поште.