Некада давно, писала су се љубавна писма. Касније су дошли телефони, па мејлови, мобилни телефони и SMS поруке, и на руком писана романтична писма се заборавило. А она су и даље лепа као што су и некад била.
Неко би могао рећи да су телефони, мејлови, SMS поруке практичнији, и био би у праву. Проблем с том логиком је што љубав нема много везе с практичним. Комуникација преко компјутера и телефона (фиксних и мобилних) може доста допринети вашој вези, и може и ту, зависно од начина употребе, да буде романтике, али руком писана писма су личнија, захтевају више труда и романтичнија су.
Не кажемо да се треба одрећи технологије, вратити у средњи век и као главно средство осветљења користити свеће, али може да буде јако лепо повремено вољеној особи написати љубавно писмо. То је веома личан и романтичан гест, нешто што може јако да прија, без обзира на то колико сте дуго (или кратко) у вези. Такође, љубавна писма показују и уложен приличан труд, нарочито данас, кад све више људи као да заборавља како се уопште нешто пише руком.