Родни Вршац, међутим, нема много слика Паје Јовановића. Једна од највреднијих је „Вршачки триптих”, за који стручњаци кажу да је „више од слике, више и од жанр-сцене, истовремено опомена и споменик”. Велика слика, димензија два пута четири метра, из 1896. у специјалном раму неодољиво подсећа на икону, слику над сликама, што за Вршчане и јесте, јер зрачи полетношћу. Смештена је на највећи зид у „Апотеци на степеницама”, која представља својеврсно извориште духовности читавог краја, јер је простор посвећен развоју апотекарства у вршачкој регији, Паји Јовановићу и грађанском друштву. Поставке су, иначе, у згради Пајиног брата, Александра, која је у музеј претворена пре три деценије, а годишње бележи око 8.000 посетилаца. Музеј је свакодневно отворен.
– Јовановић је на „слици из три дела” забележио најважније делатности тадашњих Вршчана: виноградарство, трговину и ратарство, које антиципирају и будућност. Осим о мајсторству, Паја нам је оставио и доказе о магичности сликарства – каже сликар Томислав Сухецки, експресиониста заљубљен у реализам Паје Јовановића и његових следбеника Драгана Мартиновића, Васе Доловачког, Милана Туцовића, Милана Милетића, Владимира Дуњића... Oн наглашава да је Паја Јовановић 69 година био члан САНУ, од 1888.
У „Апотеци на степеницама” је, осим „Вршачког триптиха”, и портрет краља Александра Карађорђевића, који је уметник урадио 1930. године, у природној величини. Слика је димензија 112 са 215 сантиметара.
Према речима Драгане Куручев, историчара уметности и кустоса у Градском музеју, Јовановићевих слика нема у приватним колекцијама у Вршцу. Две чувене слике, са хришћанском тематиком, „Света мајка Ангелина” и „Чуда светог Николе”, од 1927. године красе Саборну цркву светог Николаја, у центру града. Пре две и по деценије, оне су исечене из рамова и нестале. После неколико година, инспектори Интерпола су их пронашли на једној европској пијаци, и вратили у Вршац. Рестауриране су и поново красе зидове храма.
Ј. Даниловић