Када је Душан Ковачевић седамдесетих година прошлог века писао своју драму о младом човеку који живи у породици метузалем-гробара, желећи да из тог мрака оде у неки бољи, лепши и животнији свет, а све то као метафору о владавини побгребника у једној комунистичкој држави - вероватно није ни слутио да ће његови "Маратонци" бити преточени у (данас већ култни) филм Слободана Шијана, а камоли да ће још и пропевати. Прво у Позоришту на Теразијама, у мјузиклу који је режирао Кокан Младеновић, а ускоро и у много захтевнијим оперским аријама.
Композиторка Исидора Жебељан на реномираном оперском фестивалу у аустријском граду Брегенцу премијерно је представила оперу "Маратонци трче почасни круг" у извођењу интернационалне певачке екипе сачињене од значајних имена европске музичке сцене. И мада су можда певачке способности протагониста Ковачевићевих црних комедија и за самог писца биле нека врста откровења, "склоност" његових ликова ка плесу и њихов играчки таленат одавно нам већ нису непознаница: