Када је 1835.године усвојен Сретењски устав, унутрашња политичка криза у Србији почела је да се захуктава да би кулминирала 1838. проглашењем тзв. Турског устава и абдикацијом кнеза Милоша 1839. године.
После свргавања кнеза Александра (Карађорђевића) Милош се по други пут нашао на српском престолу и то од 1858. године до своје смрти ,27. септембра 1860. године.
Кнез Милош био је потпуно неписмен и син сиромашног сељака Теодора Михаиловића, а у младости је био момак код трговаца стоком. Учествовао је у Првом српском устанку, али је остао у земљи 1813. године, предао се Турцима и помогао им да умире народ, па је постављен за обор-кнеза над три нахије - рудничком, крагујевачком и пожешком.
Помогао је Турцима да угуше Хаџи-Проданову буну 1814. године и потукао Турке код Палежа, на Љубићу, затим на Дубљу у Мачви, а потом спретно преговарао са Турцима и склопио усмени споразум са Марашли Али-Пашом.
За Србију, тада само Београдски Пашалук, добио је веома ограничену аутономију, коју је сналажљивошћу све више проширивао. Вешто је користио међународну ситуацију, првенствено неспоразуме између Русије и Турске, да би за српску аутономију издејствовао султаново и међународно признање.
Порта се обавезала Акерманском конвенцијом од 1826. године да изврши Букурешки уговор, али је тек 1830. издат хатишериф којим се Србији признаје унутрашња самоуправа, а Милошу наследност кнежевског достојанства. Без пристанка Порте заузео је са војском шест неуступљених нахија, па је 1833. године издат хатишериф о њиховом припајању Србији.
У унутрашњој политици био је деспот, безобзирно уклањао противнике (убиство Карађорђа 1817.), богатио се старешинским кулуком монополом над трговином стоком, постао најбогатији човек у Србији и имао велика имања, нарочито у Влашкој.
Његов деспотизам је изазивао незадовољство у народу и међу старешинама па су побуне избијале у разним крајевима.
Под притиском такозване Милетине буне на Сретење 1835. године издао је слободоуман устав, али су против њега протестовале Русија и Порта и Аустрија, па га је са задовољством опозвао.
Русија је хтела да му ограничи власт, па је настојала да се на основу хатишерифа од 1830. који је предвиђао оснивање савета са којим би Милош требало да влада, донесе устав и оснује непокретан савет.
Милош се огорчено борио и предлагао Порти покретан савет који би му у ствари био покоран јер би могао мењати непожељне чланове. Успео је да добије подршку чак и Енглеске, али је Порта хатишерифом од 1838. године октроисала устав за какав се залагала Русија.
Покушао је 1839. безуспешно да га обори са војском, па се морао повући са власти у корист сина Михаила.
Када је Светоандрејска скупштина збацила 1858. кнеза Александра Карађорђевића са власти и позвала Милоша натраг, он је 1859. године свечано ушао у Београд и владао непуне две године до своје смрти.
PTC