Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

Некада је главна ужина у школи била парче хлеба са мармеладом и чај, а данас клинци за ужину углавном једу чипс, хамбургере и пију газиране напитке. Зато и не чуди податак да је у Србији све више гојазне деце.
Да би сачували здравље деце родитељи би требало да знају основе здраве исхране за школарце, која подразумева редовне оброке и избалансирану исхрану. Доручак је обавезан, јер деца која доручкују имају боље прехрамбене навике и постижу боље резултате у школи. Ево шта би требало од намирница да се нађе на столу сваког школарца.
Неопходне намирнице
Дете сваки дан треба да поједе разнолике врсте меса, рибе или јаја као основних извора високо квалитетних протеина неопходних за раст и развој. Никако не смемо заборавити млеко и/или млечне производе које би свако дете требало да конзумира минимално 500 мл дневно у било ком облику. Млечни производи су најбољи извор лако искористивог калцијума за развој костију и зуба, али су богати витамина и осталих минерала. Уз то садрже лактозу - млечни шећер који је добар извор енергије, а служи и за подстицај раста корисних бактерија у нашим цревима и олакшава апсорпцију минерала, нпр. гвожђа.

Данас се јогурти и неке врсте млека обогаћују посебно корисним бактеријама, тзв. пробиотицима које доказано делују тако што снаже имунитет, тј. пружају бољу одбрану организма од штетних микроорганизама. Неретко ови производи смањују и алергијски одговор организма.
Воће и поврће је важно јер, осим витамина и минерала, садржи и влакна која подстичу перисталтику црева и регулишу варење. Стварају осећај ситости и дају нам висококвалитетне и брзо искористиве угљене хидрате, као што су фруктоза, глукоза и скроб.
Свакодневна исхрана
Сваки дан понудите дете воћем. Мењајте воће да детету не досади увек једна те иста врста воћа, али и начин сервирања: воће или воћна салата без шећера, воћни фрапе и сл.
Поврће као салата или скувано свакодневно понудити две различите врсте поврћа. Мењајте поврће и начин припреме: крем супе, скувано, пире од поврћа, варива или гулаши с поврћем, такође поврће можете да нарендате у лазање и шпагете болоњезе (нпр. нарендајте тиквице и шаргарепу, јер се то неће осетити).
Немасно месо - свака врста меса је добродошла, и супротно мишљењу, црвено месо је јако здраво али ни с једном врстом меса не треба претеривати. Од четири дана у недељи сложите разне врсте меса, а преостале дане оставите за рибу или јаја или један дан без меса, али са махунаркама. У мени обавезно уврстите плаву рибу (идеално би било једном недељно) као најважнији извор омега 3 масних киселина.
Житарице, пахуљице - сваки дан за доручак, ручак и вечеру добро је понудити житарице у неком облику, јер су извор угљених хидрата који се полако ослобађају у организму и дуго нас држе ситима. Угљени хидрати су уједно и наше гориво, па би требало да их највише користимо од свих нутријената (поред протеина и масти). Предност треба дати комбинацији различитих житарица умешаних у укусне муслије или интегралним верзијама пахуљица за доручак. За ручак су то пиринач, просо, интегрална тестенина, а за вечеру лако варљиви гриз или резанци. Немојте да заборавите ни житарице као што су раж, просо, амарант.
Вода
Деци је потребно шест до осам чаша воде током дана. Вода деци увек треба да буде доступна - код куће, у вртићима и у школи током наставе или одмора.
Здрава ужина
По правилу је то воће или воћни јогурт, као и воћне салате или фрапе (зато што деца не једу воће за доручак). Уколико је доручак био слабији, уз воће могу ићи и житарице. Поподневни међуоброк веома зависи од тога где је дете ручало и шта је ручало. Нека то буде мања порција ручка заједно с родитељима или поново сервирано воће. Дете се може почастити у ово доба и неким десертом: пудинг, палачинка, сладолед с воћем и сл.
Е.Б.
Фото: Нортхфото