Приликом интелектуалног рада човек сагорева свега три калорије више него приликом одмора, а уноси готово 30 одсто више калорија и отуда вишак килограма, кажу научници.
Тим истраживача мерио је спонтани унос хране код 14 студената након решавања сваког од трију различитих задатака.
Први задатак је било опуштање у седећем положају, други читање и препричавање текста, а трећи задатак се односио на серију тестова памћења, пажње и концентрације на компјутеру. Након 45 минута сваке од ових активности учесници испитивања могли су да поједу колико год желе послуживши се са шведског стола. Научници су израчунали да свака од наведених интелектуалних активности троши свега три калорије више од одмарања.
Међутим, упркос ниској потрошњи калорија приликом менталног рада, студенти су након препричавања текста унели 203 калорије више, а након решавања тестова 253 калорије више него након одмарања. То значи да је унос калорија био 23,6, односно 29,4 одсто већи након менталног рада него после одмарања.
Узорци крви узети пре, за време и после сваке активности показали су да ментални рад проузрокује многу већу флуктуацију глукозе и фруктозе него период одмарања. Те флуктуације може да проузрокује стрес који је последица интелектуалног рада, кажу научници.
Тело на то вероватно реагује појачаним уносом хране не би ли одржало равнотежу глукозе, јединог "горива" које користи мозак.
Претерани унос калорија приликом интелектуалног рада, у комбинацији с чињеницом да је савремени човек премало физички активан, умногоме доприноси епидемији гозаности, закључили су научници.
Бета
Ауторска права Радио Оаза 2026