Многи се боје да би у случају неке непредвидиве ситуације током експеримента могло да дође до настанка црне рупе која би одмах почела да увлачи околну материју. Могло би, кажу, почети с једним јединим протоном, а завршити с читавом Земљом.
До сада невиђена симулација великог праска нашла се на удару критике групе светских стручњака који тврде да експеримент потенцијално носи огромну опасност за човечанство.
Европски суд у Стразбуру недавно је, ипак, одбио тужбу 20-ак угледних физичара који тврде да би сударање протона у ЛХЦ-у могло да доведе до настајања црних рупа, које би расле и "прогутале" свет, односно довеле до Апокалипсе.
Један од заговорника теорије о смаку света је и немачки физичар Ото Е. Рошлер из Тибингена. Према његовом мишљењу, спорне црне рупе неће настати одмах после прве колизије протона у акцелератору, већ то може да потраје и неколико десетина година, па чак и много више.
"Међутим, ако једном почне тај процес, више га није могуће зауставити", упозорава овај немачки научник.
До настајања црних рупа, према досадашњим научним сазнањима, може да дође само ако простор показује више од три димензије. Ако би се тако нешто заиста догодило у ЛХЦ-у, то би значило потврду "теорије стрингова", која полази од претпоставке да постоји девет димензија простора.
Већина научника, ипак, сматра да човечанству не прети смак света.
Заговорници предстојећег експеримента тврде да свет може мирно да спава и да је реч о строго контролисаном пројекту који може да помогне да се проникне у то какав је био свемир пре 14 милијарди година. Нема места страху од црних рупа које би нас све могле прогутати, став је стручњака који већ 20 година раде на оживотворењу овог историјског подухвата.
ЛХЦ може да створи сићушну, готово бесконачно краткотрајну, односно потпуно безопасну црну рупу. Око тога се физичари не узбуђују јер, кажу, могућност настанка стабилне црне рупе која би могла да нарасте у нешто забрињавајуће, равна је научној фантастици.
Двојица физичара су пажљивије проучили тај "проблем" поредећи га с познатим астрофизичким појавама и користећи постојећа знања о свемиру како би одредили вероватноћу да експеримент ЛХЦ створи стабилну црну рупу на Земљи.
То су Стивен Гидингс са Универзитета Санта Барбара у Калифорнији и Микеланђело Мангано из ЦЕРН-а, чији су стручњаци и саградили ЛХЦ. Ова два научника се у раду објављеном 18. августа у онлајн издању "Физикал ривју", баве "екстремно хипотетичком ситуацијом" у којој је црна рупа створена у ЛХЦ-у стабилна и остаје на Земљи.
На питање да ли је човечантсво осуђено на пропаст, њихов одговор је - не.
"Врло темељито смо проучили могући ризик, чак и с неким сулудим претпоставкама о понашању црне рупе и закључили да нам не прети никаква опасност", рекао је Гидингс.
Срна