Председник Невладине организације "Кроација либертас" Лео Плочкинић изјавио је да у Тузли, која се памти по мултиетничности из 80-тих година прошлог века, једино наставља да живи лажна мултиетничност, коју Бошњаци горопадно бране и сакривају као змија ноге.
"У Тузли наставља да живи само једна лажна мултиетничност коју Бошњаци горопадно бране и сакривају као змија ноге, бојећи се ваљда да ће неко гласно рећи 'Тузла је гола'", рекао је Плочкинић за данашњи "Фокус".
Отац Стеван Јошић: Однос власти према Србима врви неправдом
Свештеник Стеван Јошић из Зворничко-тузланске епархије, који дели Плочкинићево мишљење, рекао је да од укупно 150 000 становника у Тузли данас има око четири хиљаде Срба и пет хиљада Хрвата, што је занемариво у односу на предратни број оба народа.
"У Тузли је пре рата трећина живља било православно, али данас у граду једва има око четири хиљаде православних душа од укупно 150 000 становника. Углавном људи продају станове и иду у Српску и Србију. Младих људи нема никако. Мислим да број Срба у Тузли и даље опада", рекао је Јошић. Он је додао да однос тузланских власти према Србима "врви неправдом".
"Људи су се жалили, али све је то узалуд. Чак је било случајева да су наши православни верници, Срби, морали да ваде потврде да нису четници како би добили одређена права или чак посао. Мислим да је то неправда која нам се наноси и кршење људских и свих осталих права. Срби у Тузли се посматрају кроз посебне наочаре. Добро се гледа све што они раде, јер постоји и страх, како они у власти кажу, да Срби раде против некаквих интереса Тузле", нагласио је Јошић.
Фра Анте Јурић: Надамо се обнови
Фра Анте Јурић из самостана Тузла каже да је број Хрвата значајно опао у послератним годинама, јер су људи ишли у Хрватску и иностранство "трбухом за крухом".
"Надам се и духовној и демографској обнови хрватскога народа и молимо се сви за просперитет свих и нека боља времена. Највише нам помаже Влада Хрватске која је и ове године одобрила значајна средства за Хрвате у тузланском региону", рекао је фра Анте.
"Фокус" наводи да је заступљеност Срба и Хрвата у јавним установама у општини Тузла испод сваког нивоа, да се у јавним предузећима налазе имена само три небошњака директора, два небошњака су директори школа, а само четири небошњака воде неке јавне институције, док је за време и после рата градоначелник Тузле увек био искључиво Бошњак.
РТВ
Ауторска права Радио Оаза 2026