Навршавају се 654 године од доношења другог допуњеног дела Душановог законика, који је уз Номоканон Светог Саве био најважнији закон феудалне Србије.
Први део Закона Благовјернаго Цара Душана донет је на Сабору у царском Скопљу, на велики празник Вазнесења 21. маја а други део је објављен на Сабору у Серезу 31. августа 1354. године.
Тим поводом професор Правног факултета у Београду Зоран Мирковић рекао је Танјугу да је законик настао као резултат прихватања најбољих начела византијско-римске правне регулативе.
„То је поука коју би из тога времена могли да извуку данашњи законодавци - прихватање најбољих начела Европске уније и њихово прилагођавање унутрашњим односима”, оценио је Мирковић.
Велична цара Стефана Душана огледа се високо развијеној правничкој свести да ничија воља не може бити јача закона - „Судије нека суде по закону, а не по страху од царства ми”.
Мирковић је истакао да и сама мисао о увођењу судске независности, која је у Душановом законику прописана у допуњеном делу донетом августа 1354. године представља једну од највећих вредности тог правног акта.
Он је указао да је значај Душановог законика у томе што је успео да сталешки феудалну државу, каква је била Србија, потчини идеалу правне монархије у којој ће закон бити изнад воље појединаца, па макар он био и цар.
„Тај подухват српског средњовековног законодавства са својим институтима и начелима, усвојен с циљем да се уреде односи између сталежа, кривични поступак и односи у судком поступку”, навео је Мирковић.
Танјуг
Ауторска права Радио Оаза 2025