Према оптужници Специјалног тужилаштва, Улемек је током 2000. године у Београду и Кули организовао криминалну групу од припадника ЈСО Берчека, Маричића, Миливојевића, Бујошевића, Илића и Шареа, који је у овом судском поступку добио статус сведока сарадника, с циљем да врши кривична дела ради стицања материјалне добити и моћи.
Првостепена пресуда донета је 18. јула 2005. године, а судско веће којем је председавао судија Драгољуб Албијанић оптуженима је изрекло максималне казне.
За убиство Стамболића и покушај убиства Драшковића, Улемек, Берчек, Маричић и Бујошевић осуђени су на по 40 година затвора, а за учествовање у убиству Миливојевић је осуђен на 15 година затвора.
Марковић је осуђен на 15 година, а Брацановић на четири године затвора.
Одлучујући по жалбама на првостепену пресуду, Врховни суд Србије је јуна 2006. године поврдио казне Улемеку и Берчеку, Маричићу је казна смањена са 40 на 30 година затвора, а Бујошевићу са 40 на 35 година затвора.
Врховни суд је потврдио првостепену пресуду за Марковића, док је Брацановићу са четири године смањена на две године затвора.
Пошто су осуђени на максималне казне, Улемек и Берчек су имали право жалбе и у трећем степену, али је Врховни суд јула 2007. године одбио њихове жалбе као неоснове.
Тиме је пресуда за убиство Стамболића и покушај убиства Драшковића постала правоснажна.
Стамболић је сахрањен 8. априла 2003. године на Топчидерском гробљу у Београду, уз највише државне и војне почасти.
Танјуг