"Сви су уверени да је Америка испоручивала оружје", наставио је он, "давала новац и бринула се о водећим људима војске Грузије. Тачно пре напада, америчка и војска Грузије изводиле су заједничку војну вежбу. Не знамо да ли је америчка војска уопште напустила Грузију до тренутка када је почела Сакашвилијева агресија".
Осетија не личи на Косово
На питање да ли би Косово имало другачију судбину да му је Грузија претходила, Рогозин је рекао да је позиција Русије увек доследна и стална. "Као што памтите, ми смо годинама подржавали територијални интегритет обе земље - Србије и Грузије. Али, после грузијског масакра, сумњамо у могућност да Осетини и Абхазини могу да живе заједно са Грузинима", појаснио је он.
Рогозин додаје да је ситуација у отцепљеној покрајини Србије потпуно другачија од оне у Јужној Осетији и Абхазији. "У првом случају, земљу која је апсолутно српска одвојили су Албанци, који су постали огромна већина само због егзодуса домаћег српског становништва. Срби су бежали од разбојника који су имали подршку НАТО акције. У другом случају, Грузија покушава да сачува област која јој никада није ни припадала. Та покрајина је само поклон који су добили од Грузина Стаљина док су били СССР. Тежње косовских сепаратиста подржали су западни политичари, док у случају Јужне Осетије и Абхазије инсистирају на територијалном интегритету Грузије. Наравно, сви саучесници у замрзнутим конфликтима сматрали су признање Косова чистим преседаном", објаснио је руски амбасадор у НАТО.
Историја би имала другачији ток
На новинарско питање да ли је Русија могла учинити више да Косово не доживи исту судбину, Рогозин каже да Русија 1999. године и Русија данас нису исте земље. "Не, уопште нису! Мислим да би данас НАТО бомбардовање било мање вероватно и да би историја имала другачији ток", сматра он.
Рогозин каже да није на Русији, ни на другим државама, да одлучују о будућности Абхазије и Јужне Осетије. "Као што су казали председник Медведев и премијер Путин, прихватићемо сваку одлуку ових покрајина о њиховом статусу. Што се тиче мене, ја не предвиђам њихов заједнички живот са Грузинима после свега што се десило. Грузија је показала да је неодржива чак и у својим дефакто границама".
Што се тиче реакције Америке, и да ли мисли да ће употребити војску да помогне Грузији, Рогозин каже да су Руси очекивали много свеобухватнију реакцију Запада. "Очигледно је да је Америка уложила много у Сакашвилијев пројекат, да би га напустила после његових геноцидних акција у којима, чак, није покушавао да сачува ни њихов углед", закључио је он.
За Америку је Русија увек непријатељ
На питање да ли то може бити почетак новог хладног рата, Рогозин је одговорио да он "нажалост и очигледно, никада није ни престао". "Ми у Русији смо казали да је, после пада Совјетског Савеза, сукоб готов и да смо сви ‘пријатељи'. Као што сада видимо, то није случај. Америка Русију сматра непријатељем без обзира на то да ли је комунистичка или демократска земља. Споразум потписан у журби између Америке и Пољске о постављању антиракетног штита на пољској територији је очигледан доказ тога.
На питање да ли Русија очекује реакцију НАТО-а, Рогозин каже да ако НАТО земље нису имале довољно храбрости и части да подрже Русију, "надамо се да ће у најмању руку бити довољно паметни да не покваре сарадњу са Русијом због Сакашвилијевог менталног расула". "Русија засад не спушта односе с НАТО, али ће даљи став Москве зависити од тога да ли ће чланице Северноатлантске алијансе предузети ‘непријатељске' акције према њој. Без обзира на то што су поједини аспекти војне сарадње отказани или замрзнути као последица неслагања око сукоба у Грузији, Москва неће бити та која ће прва покретати спуштање односа", закључио је Рогозин у интервјуу за "Новости".