Одузето јако много
Митрополит Николај навео је да су комунистичке власти од СПЦ само у Сарајеву после Другог свјетског рата одузеле и национализовале 24 стамбене куће са око 6 400 метара квадратних, пет стамбено-пословних зграда са око 11 500 метара квадратних, 12 пословних простора са око 1 500 метара квадратних и више од 40 хиљада метара квадратних земљишта.
"Из овог списка можемо издвојити палату црквено-школске општине, која се налази преко пута Старе православне цркве, зграду сарајевске Богословије у којој је сада смјештен Економски факултет, земљиште на Маријин двору од око 19 000 метара квадратних на којем су сада изграђене зграде Парламентарне скупштине и Савета министара БиХ, те хотел Холидеј ин, и земљиште на Кошеву - део православног гробља које је ексхумирано и преко њега изграђен надвожњак, пијаца и дио спортских терена" - напоменуо је митрополит Николај.
Према његовим речима, кад је реч о осталој национализованој црквеној имовини у Митрополији дабробосанској и њеној вредности није могуће направити чак ни грубу процену.
У последњем рату срушено и спаљено много цркава
Говорећи о срушеним храмовима, гробљима и другим објектима СПЦ у последњем рату, господин Николај је навео да је на подручју Митрополије дабробосанске до темеља срушено пет парохијских цркава, од којих су две потпуно обновљене, док је обнова три у току, те 25 филијалних цркава, од којих је само једна обновљена.
"Спаљено је и тешко оштећено 11 парохијских цркава, од чега је шест обновљено, док је обнова осталих у току, те 20 филијалних цркава, од чега су само четири обновљене. Лакше је оштећено 14 парохијских цркава и четири филијалне, а оштећења су, углавном, санирана" - истакао је митрополит.
Он је подсетио на податак из књиге "Духовни геноцид" др Слободана Милеуснића да је на подручју БиХ порушено укупно 125 православних цркава /парохијских и филијалних/, а 172 оштећене, те да је је порушено 66 парохијских домова и осталих црквених здања, а да их је 50 оштећено.
Расељавања људи као велики проблем
Кад је реч о православним гробљима, према његовим речима, готово да нема ниједног на подручју Федерације БиХ које током рата па све до данашњих дана није претрпело значајна оштећења, док су нека потпуно сравњена.
Митрополит Николај је подсјетио да се са подручја Митрополије дабробосанске у току и послије рата иселило 280 хиљада православних верника.
"Иако се подаци о повратку често политички злоупотребљавају, ми знамо да се наши верници не враћају на своја огљишта" - рекао је господин Николај, наводећи као пример да је прошле године на подручју Митрополије дабробосанске у ФБиХ крштено само 140 лица, а сахрањено 416, те венчано 30 брачних парова.
Никада народи нису стварали проблеме
Митрополит Николај сматра да би значајно било спровести попис становништва, па да се тачно утврди колики је стварни број Срба у ФБиХ. Он је статус и живот Срба у ФБиХ оцијенио као доста тежак и сложен.
"У ФБиХ је свега два одсто Срба запослено. Многима су куће изгореле. Има доста домаћина који се у новој ситуацији никако не могу снаћи" - истакао је митрополит Николај.
"Поготово је забрињавајућа ситуација на плану међусобног поштовања и уважавања људи, гдје се не показује неки напредак. Никада народи нису стварали проблеме, то је работа политичара и екстремиста" - нагласио је он.
Према његовим речима, ових дана политичари из Републике Српске чине и предлажу добре ствари, "али други то слабо чују и међусобни односи се веома компликују, што и у СПЦ ствара велику бригу".
РТВ