Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

Град домаћин: Стокхолм, Шведска, није било противкандидата
Број земаља учесника: 28
Број такмичара: 2.407 (2.359 мушкараца и 48 жена)
Број такмичења: 102 у 14 спортова
Медаље освојило: 18 земаља
Отварање: 5. мај
Затварање: 27. јул
Место: Олимпијски стадион у Стокхолму
Олимпијске игре у Стокхолму прве су на којима су учествовали спортисти са пет континената. Први пут у ери модерних игара такмичања су одржана у току месец дана, од краја јуна до краја јула, а само отварање било је значајно раније.
На Олимпијским играма 1912. последњи пут су додељиване медаље од чистог злата, већ од следећих игара медаље су биле од сребра са позлатом.
Неколико догађаја остају у разним ’нај’ рубрикама. Најдужи меч у историји рвања грчко-турским стилом било је полуфинале на Играма у Стокхолму. Извесни Рус Мартин Клајн и Финац Алфред Асикаинен рвали су 11 часова и 40 минута, а победник, Рус Клајн добио је касније сребрну медаљу јер због исцрпљености није могао да наступи у финалу.

Најстарији освајач златне медаље био је Швеђанин Сокар Сван. Он је, са 64 године, победио у гађању глинених голубова.
Американац Џим Торп био је најкомплетнији атлетичар тих Игара, победио је у петобоју и дестобоју. У петобоју је успео да победи касније славног британског генерала Џорџа Патона.
Ускоро је остао без медаља, због кршења принципа аматеризма. Торп је играо бејзбол као професионалац у нижој лиги, а медаље су њјговим наследницима, ипак, враћене, 1982. године, 29 година после Торпове смрти.
У програм су увршћена такмичења жена у пливању и роњењу, а бокса није било. Земља домаћин, Шведска, одбила је да у програм игара уврсти тај спорт, јер је сматрала бокс мечеве прегрубим. Због тога је Олимпијски комитет, после игара, у Стокхолму одлучио да ограничи утицај земље домаћина на формирање Олимпијског програма игара.
Бициклистичка стаза на играма 1912. године била је надјужа у историји и износила је 320 километара, у атлетици је уведено електронско мерење времена.
Једно последње и два прва
Последњи пут на играма у Стокхолму су право да учествују имали и спортисти који нису били део ниједног званичног тима. Један од њих био је и Американац Арнолд Џексон који је, испред тројице репрезентативаца своје државе, победио у трци на 1.500 метара и са 21 годином остао најмлађи победник ове трке на Олимпијским играма до данас.
На играма 1912. први пут је одржано и „уметничко такмичење“ које ће наставити да се одржава све до игара 1948. године.
Американац Волтер Вајнанс једини је учесник Олимпијских игара који је освојио медаље и у спортском и у уметничком такмичењу. Он је освојио сребрну медаљу у стрељању и златну медаљу за скулптуру.
Франциско Лазаро, португалски атлетичар, умро је током маратона и то је био први такав случај од обнављања Олимпијских игара.
Србија – први наступ
Први пут су на играма учествовали спортисти Краљевине Србије. Тркач Душан Милошевић био је трећепласирани у квалификацијама трке на 100 метара, а маратонац Драгутин Томашевић маратон је завршио као 37.
На играма у Стокхолму Српски олимпијски комитет примљен је у МОК, а његов оснивач и директор, пешадијски капетан Светомир С. Ђукић (на слици), изабран је за члана Међународног олимпијског комитета.
Биланс медаља, најбољих 10 држава (златних, сребрних, бронзаних и укупно медаља)
1 САД 25 18 20 63
2 Шведска 23 24 17 64
3 Велика Британија 10 15 16 41
4 Финска 9 8 9 26
5 Француска 7 4 3 14
6 Немачка 5 13 7 25
7 Јужна Африка 4 2 0 6
8 Норвешка 3 2 5 10
9 Мађарска 3 2 3 8
10 Канада 3 2 2 7
Б 92