Осим сличности у животном стандарду, Кинези и Срби слично и псују.
Гледајући Кинезе како мирно реагују у хаотичном саобраћају, како ходају, разговарају, обраћају вам се, стекао сам утисак да нема пристојнијег и финијег народа на кугли земаљској.
Први утисак мора да ме вара, помислио сам, процењујући да, због разлика у култури, можда не разумем када је ко коме рекао нешто преко чега се не прелази лако.
И да ли ме је, након што сам одустао од куповине након цењкања, продавац заиста испратио са осмехом или ме је на киенском нагрдио на пасја кола, све на радост околних колега.
Стога сам направио мало истраживање са неколико Кинеза које свакодневно срећем.
Резултат је следећи. Кинези дефинитивно не изражавају емоције на исти начин као ми, Европљани.
Млађи Кинези, нарочито они који живе у великим градовима, разумеће да их вређате када им покажете средњи прст.
Али Кинези из руралних средина неће никако реаговати, за њих тај гест не значи ништа.
Највећи број Кинеза као увредњив гест сматра одмахивање руком у нечијем правцу, што отприлике значи "носи ми се с очију".