Јел’ има неко грам вишка да дамо овима којима фали? Ко то одлучује ко га има довољно? Мени се чини да га имам и превише, бар по неким мојим мерилима - хоћу да ми је земља насмејана, хоћу да радим за њу, нећу да ратујем због нечијих туђих грешака, нећу да идем одавде, не мрзим никог ко је друге вере, мислим да су Црнци добри људи, мислим да криминалци треба да одговарају, не примам и не дајем мито, поштујем законе (сем саобраћајних), не вређам никог, знам химну, не мрзим никог од људи са којима се не слажем, плаћам порез, навијам за Звезду, јављам се комшијама, свађам се са телевизором, остављам бакшиш конобарима, редовно плаћам рачуне укључујући и претплату, поштујем свачије мишљење, не разбијам прозоре по улици кад сам бесан… и да не набрајам више, мада има тога још. И не кажем да сам идеалан човек, далеко од тога. Е сад, кад се све то скупи, колико је то кила патриотизма? Или је то нешто што стаје у кашичицу!?
Јел’ знате неког ко то може да ми измери? Баш би се обрадовао! Кад би тај неко то измерио можда би онда знали ко смо и вратили би права значења неким речима…
Ја можда знам једног, али ће ми он то измерити за неких 50-ак година, бар се надам.
У међувремену, бар што се мене тиче, било је 15.000 патриота на једном концерту пре неко вече и сви су практиковали гласновање… За промену... И ј***** се сви ви којима политика служи за мерење патриотизма... И једни и други...
Бранислав Трифуновић