Шарац је имао натприродне моћи. Био је, пре свега, крилат као Јабучило, али су његова крила била невидљива: служио се њима само у безизлазним случајевима. Или, када је Марко водио борбу с вилама, змајевима и другим алама.
'Брзо Шарац достигао вилу'.
Шарац је био и видовит коњ. Знао је да предвиди многе догађаје, па да то саопшти своме господару на разне начине: рзањем, њиском, поигравањем, копањем ногама. Шарац је, чак, предвидео и смрт Марка Краљевића.
'Када Марко био уз Урвину, поче њему Шарац посртати, посртати и сузе ронити'.
Нема митског јунака, који је имао више мегдана од Марка Краљевића. Марко је, кажу, учествовао у четрнаест великих битака и у сто седам двобоја. Његови противници су били: Турци, Арбанаси, Арапи, Маџари, па, чак, и понеки Србин (Љутица Богдан, Реља Крилатица). Марко је увек био победник, али без свог Шарца то не би био. Шарац је део његове укупне појаве, застрашујуће појаве на мегадну.
'Сад навали, љута арапијо, нема оног страшнога јунака на шареном коњу великоме!'
Шарац је био жесток коњ.
'Из копита жива ватра сева, из ноздрва модар пламен лиже!'
Али је био и гиздав коњ, необичне лепоте у длаци и телу. Ход му је био краљевски, кас витешки, а галоп вилински. Ни један му коњ није утекао, а јамачно, да га не би могао ни стићи. Шарац је био моћан у свему: у санзи, у брзини, у вештини. 'Док је Сунца и док је Месеца, каже певач, Срби ће спомињати Марка и његовог Шарца!'
Има много верзија о смрти Марка и његовог коња. Најлепша је она која казује да Марко и није умро, већ са својим Шарцем у некој пећини, где спава, ево већ шест стотина година. Пред Шарцем стоји маховина, коју, тај славни коњ, полако једе, а за греду је заденута Маркова сабља, која полако излази. Марко ће се пробудити кад устреба српском народу, а дотле ће Шарац појести маховину и сабља ће изаћи испод греде.
Срби у задње време нешто много причају о Марку. Време је дошло да се Марко буди. Шарац је одавно појео маховину, а сабља је изашла испод греде.