Причињена је огромна материјална штета, али грађанима су пружена уверавања да ће им трошкови поправке домова бити надокнађени из осигурања.
Надлежни у Торонту наглашавају да је велика срећа да се експлозија догодила током викенда и летњег распуста, па нису била угрожена деца из две државне школе у близини, које похађа око 800 ученика. На обе зграде причињена су знатна оштећења, почев од поломљених прозора, па до обрушених зидова и плафона.
Већина од око 12 хиљада грађана, евакуисаних због експлозија, углавном се до вечери вратило у своје домове. Отприлике четвртина није могла да се врати због азбеста или оштећења на својим кућама. По првим проценама, двадесетак кућа је толико оштећено да у њима неће моћи да се живи.
Грађани тврде да већ одавно инсистирају да пунионица није ни требало да буде тако близу насеља, као и да они пре пет година нису уопште добили прилику да изнесу своје противљење да пунионица буде ту постављена. Но, испоставља се да су поделе на градске зоне застареле и да је и даље на снази она по којој се овај део града води као индустријска зона Норт Јорк.
Градоначелник Торонта Дејвид Милер наложио је проверавање прописа о зонама у граду, како би се утврдило да ли је потребно њихово усклађивање са прописима о безбедности локација за поједина постројења. Он такође инсистира да онтаријска влада преиспита начин на који инспектори контролишу пунионице за пропан.
Испоставило се, на пример да инспектори за техничке стандарде и сигурност, ТССА, нису скоро три године, тачније од њеног отварања 2005. године, извршили контролу пунионице. Џон Маршал, директор за безбедност горива у ТССА, каже да је прерано инсистирати да инспекцијске контроле морају бити чешће.
Милер наглашава и да у овом тренутку, после експлозије у пунионици, поента треба да буде осигурање безбедности грађана, а не упирање прстом у потенцијалног кривца.
У региону Торонта постоји укупно 337 пунионица, различитих капацитета и жеља да се они изместе на удаљеност од најмање 1,6 километара од насеља, далеко је од реалности и могућности. Провинцијски прописи налажу да надземни резервоари морају да буду бар десведесет метара од школе и 25 метара од куће, али је очигледно да та раздаљина не пружа довољну сигурност.
Грађани су већ поднели тужбу против компаније и свих надлежних служби, у којој траже 900 милиона долара одштете.
Зашто је гас тако опасан?
Течни гас, који се користи у домаћинствима или купује у боцама за роштиљ, тежи је од ваздуха и при цурењу се веома брзо шири. Количина из једне боце за роштиљ може да створи 380 кубних метара потенцијално експлозивног гаса, што покрива простор 40 пута 30 метара. Само једна варница је довољна да доведе до експлозије.
Новине