Првоокривљени Куфнер наређивао је претрагу кућа домаћих Срба на пакрачком подручју, а затим су довођени у колибу на рибњацима у Марином Селу, где су се хрватски војни полицајци иживљавали над њима. Код жртава углавном није пронађено ништа шта би их повезивало са учешћем у српским оружаним формацијама, али су, упркос томе, били хапшени, мучени и убијани.
Од злостављања и мучења умрло их је 17, а петорица су преживела.
"Претраге кућа су се вршиле као изговор да би се ликвидирало тих николико Срба који су у то време ту били. Дешавале су се одмазде, привођења, убијања, а у то време се то сматрало нормалним чином" - присећа се Пакрачанин Вељко Џакула, садашњи председник Српског демократског форума.
Информације на основу којих је проведена истрага и подигнута оптужница једним делом су садржане у материјалима које је Хашки трибунал доставио хрватском Државном тужилаштву у предмету против Томислава Мерчепа. Хаг је против Мерчепа водио истрагу, али никада није подигао оптужницу, па су списи који су водили као истражни доставили хрватском тужилаштву.
У том врло обимном материјалу обрађени су злочини над Србима, који су се догађали у Пакрачкој Пољани и околини, а са којима се повезује Мерчеп, али су поменути и ови злочини које је на пакрачком подручју починила хрватска Војна полиција.
Други део доказних материјала су кривичне пријаве које је хрватска полиција подносила још у ратно време, односно одмах кад су се злочини догодили.
Цивилна полиција је, упркос ратним условима, реаговала на већину дојава о злочинима, излазила на место догађаја, радила увиђаје, прикупљала доказе и подносила кривичне пријаве, које су онда годинама лежале у фијокама.
Таквих кривичних пријава било је и за злочине који су 1991. године почињени над Србима у околини Пакраца, посебно у Марином Селу, односно Рибњаку.
Куфнер и Шимић били су командири, а остали окривљени припадници вода Војне полиције при 76. батаљуну Збора народне гарде /ЗНГ/. Сви су они у притвору још од пролећа, када је истрага и почела.
Домаћи Срби ове злочине стављају у исту причу као и Пакрачку Пољану, где су припадници хрватске резервне полиције под командом Томислава Мерчепа поубијали неколико десетака људи, али је суђено само петорици и то за неколико убистава и мучења.
Срна