Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

Суђење шесторици некадашњих припадника хрватске Војне полиције за убиства 17 српских цивила на пакрачком подручју могло био почети у септембру или октобру, ако не буде "техничких проблема" - изјавио је председник Жупанијског суда у Пожеги Бранимир Миљевић. Миљевић је потврдио да је оптужница против шесторице некадашњих војних полицајаца стигла на суд, али ништа више од тога.
"Док не буде правоснажна, не могу о њој да говорим. Тек је дошла код судије који је проучава. Прво би се морао да се предложи притвор, па онда иде рок од осам дана за приговор против оптужнице, па тек кад оптужница постане правоснажна можемо о њој да разговарамо" - рекао је Миљевић за радио "Слободна Европа".
Државно тужилаштво Хрватске подигло је после вишемесечне истраге оптужницу против шесторице некадашњих припадника хрватске Војне полиције за убиства 17 српских цивила на пакрачком подручју, а сви осумњичени су у притвору.
Дамир Куфнер и Дамир Шимић, по командној одговорности, и Павле Ванцаш, Томислав Полето, Жељко Тутић и Анте Ивезић, као непосредни извршиоци, терете се за мучење и убиства српских цивила крајем 1991. и почетком 1992. године у Марином Селу, недалеко од Пакраца.

Првоокривљени Куфнер наређивао је претрагу кућа домаћих Срба на пакрачком подручју, а затим су довођени у колибу на рибњацима у Марином Селу, где су се хрватски војни полицајци иживљавали над њима. Код жртава углавном није пронађено ништа шта би их повезивало са учешћем у српским оружаним формацијама, али су, упркос томе, били хапшени, мучени и убијани.
Од злостављања и мучења умрло их је 17, а петорица су преживела.
"Претраге кућа су се вршиле као изговор да би се ликвидирало тих николико Срба који су у то време ту били. Дешавале су се одмазде, привођења, убијања, а у то време се то сматрало нормалним чином" - присећа се Пакрачанин Вељко Џакула, садашњи председник Српског демократског форума.
Информације на основу којих је проведена истрага и подигнута оптужница једним делом су садржане у материјалима које је Хашки трибунал доставио хрватском Државном тужилаштву у предмету против Томислава Мерчепа. Хаг је против Мерчепа водио истрагу, али никада није подигао оптужницу, па су списи који су водили као истражни доставили хрватском тужилаштву.
У том врло обимном материјалу обрађени су злочини над Србима, који су се догађали у Пакрачкој Пољани и околини, а са којима се повезује Мерчеп, али су поменути и ови злочини које је на пакрачком подручју починила хрватска Војна полиција.
Други део доказних материјала су кривичне пријаве које је хрватска полиција подносила још у ратно време, односно одмах кад су се злочини догодили.
Цивилна полиција је, упркос ратним условима, реаговала на већину дојава о злочинима, излазила на место догађаја, радила увиђаје, прикупљала доказе и подносила кривичне пријаве, које су онда годинама лежале у фијокама.
Таквих кривичних пријава било је и за злочине који су 1991. године почињени над Србима у околини Пакраца, посебно у Марином Селу, односно Рибњаку.
Куфнер и Шимић били су командири, а остали окривљени припадници вода Војне полиције при 76. батаљуну Збора народне гарде /ЗНГ/. Сви су они у притвору још од пролећа, када је истрага и почела.
Домаћи Срби ове злочине стављају у исту причу као и Пакрачку Пољану, где су припадници хрватске резервне полиције под командом Томислава Мерчепа поубијали неколико десетака људи, али је суђено само петорици и то за неколико убистава и мучења.
Срна